За недељу дана то је други случај да људи узимају правду у своје руке. Подсетимо, Виши суд у Београду одредио је притвор до 30 дана Стојанки.С (70) која је осумњичена да је прошле недеље хицима из пиштоља убила београдског инвеститора Зорана Трифуновића (59). Она се претходно на саслушању у Тужилаштву бранила ћутањем, односно искористила је своје право да не износи одбрану.
Судија за претходни поступак је донео решење којим је осумњиченој одредио притвор због опасности да ће боравком на слободи утицати на сведоке и због постојања особитих околности да ће у кратком периоду поновити кривично дело, као и због начина извршења и последица кривичног дела који су довели до узнемирења јавности које може утицати на несметано и правично вођење кривичног поступка.
Познаници Стојанке С. остали су шокирани када су чули да је убила грађевинског инвеститора јер, како кажу, реч је о финој, мирној и веома пријатној жени.
Психолог Александар Шибул објашњава да у таквим ситацијама окидач може бити осећај немоћи.
– Притисак, страх, претње главни су окидачи. Када се осећате угрожено, а имате велики притисак, кроз, на пример, константне претње, које кумулирају страх то утиче на психу – каже Шибул за „Дневник”, и додаје да гомилањем тог страха, на неки начин, престаје да постоји свест и долази до емотивног решавања ситуације.
Оном ко „узимањем правде у своје руке” изврши кривично дело, у судском процесу је то веома често отежавајућа околност јер држава жели да спречи такве појаве
Нагомилани стрес, фрустрације, незадовољство, осећај неправде, немогућност да их систем заштити, све то утиче на људску психу и само је питање када ће доћи до „пуцања”. Свакодневна брига за егзистенцију, неизвесност, економско, морално и духовно посрнуће су главни кривци што су људи нервозни, ојађени, бесни и несрећни. Стручњаци сматрају и да је важан фактор што смо изгубили веру у институције, немамо осећај да ће нас ико заштитити, да смо сигурни.
Међути, како истичу, није дозвољено узимати правду у своје руке без обзира на то колико оштећени сматрали да су изгубили. Оном ко „узимањем правде у своје руке” изврши кривично дело, у судском процесу то је веома често отежавајућа околност јер држава жели да спречи такве појаве. Морају да се поштују суд и други државни органи, кажу стручњаци, и додају да је веома важно и да судије треба да буду ажурне, да поступају колико је то могуће хитно у предметима с осетљивим кривичним стварима. Ономе ко је заинтересован у одређеном поступку, тај поступак је најважнији на свету. Надлежни државни органи у свим тим ситуацијама морају да реагују хитно у складу са законским прописима.
Случајеви такозваног узимања правде у своје руке од појединца неретко указују на слабе тачке система. Правда мора бити једнако доступна свима, а примена закона јединствена, сматрају правници, и указују на то да је важна базична, суштинска праведност друштва.
У пракси има различитих ситуација које показују да држава није функционисала на прави начин. Стиче се утисак да судови све слабије и функицонишу, односно примењују право на начин који није одговарајући, појашњавају правници. Неправду људи осете и онда узимају правду у своје руке, али некад и не чекајући или игноришући одлуке државних органа, које сматрају неправедним и у које не верују.
Судске одлуке морају да се поштују. С друге стране, веома је важно да о судским пресудама, када буду правоснажне, јавност буде информисана, кажу правници, и наглашавају да је недопустиво је да се путем медија пласирају непотпуне и нетачне информације.
Д. Николић
