Центри ће бити у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву и чиниће их специјална одељења за борбу против корупције. То је раније потврдио државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.
Посебно тужилаштво за борбу против корупције у Београду бројаће 20-25 заменика јавних тужилаца, у Новом Саду 15-20, у Нишу и Краљеву по 10-15. Планирано је да посебно судско одељење у Београду буде састављено од три трочлана судска већа, а у преостала три центра од два.
Када ти центри профункционишу, Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) гониће оптужене за високу корупцију од преко 200 милиона динара, организовани криминал и тероризам, док ће у регионалним центрима бити процесуирани окривљени за злоупотребу службеног положаја, преваре или злоупотребе поверења у привреди, прање новца, несавестан рад у служби и сличне инкриминације, када се лицима ставља на терет злоупотреба мања од 200 милиона динара.
"Њиме је број кривичних дела против корупције проширен па ће самим тим и надлежност ТОК-а бити шира, али ће се дела из облати корупције која не потпадају под ТОК гонити у четири регионална центра. У њима се формирају четири посебна одељења при вишим тужилаштвима, а поступаће се пред посебним одељењима виших судова", рекао је раније Радомир Илић.
Он је објаснио да ће Србија имати потпуну специјализацију судија и тужилаца, као и да је мали број европских земаља које имају тако специјализоване државне органе. Закон предвиђа унапређену сарадњу више од 20 институција које располажу подацима битним за сваки конкретан случај. Биће установљени официри за везу, задужени за брзу комуникацију између полиције, Тужилаштва и осталих, као и ударне групе.
Тужилац ће формирати ударне групе састављене од људи који су битни за одређену истрагу. "Рецимо, од представника Пореске управе, Управе за спречавање прања новца, Царине, Граничне полиције итд.", навео је Илић. Он је предочио да од прве половине октобра почињу обуке из познавања новог Кривичног законика, вештине спровођења финансијске истраге, привредног права и општих вештина управљања предметом и вођења поступка.
"Тешко је очекивати да у малом месту буде спроведена ваљана истрага и суђење против председника општине осумњиченог за корупцију. Зато је добро што ће такви случајеви бити процесуирани у регионалним центрима, у којима је концентрација ресурса, знања и вештина", казао је Илић.
Данас различити сумњиви бизнисмени и мафијашки босови плаћају најбоље људе да им воде књиге, добри су с банкама, сви знају да се баве мутним пословима, али је то немогуће доказати. Насупрот њима стоји слаб репресивни апарат, са замеником јавног тужиоца који је правник, али има слаба знања из економије и финансија, и полицијом која није добро координисана с Тужилаштвом. Овако суморну слику описује Радомир Илић:
"Финансијски криминал је по својој природи компликован и тешко је очекивати од једног заменика вишег тужиоца да, осим кривичног права, одлично познаје и привредно. Зато је неопходна специјализација. У оквиру виших јавних тужилаштава у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу биће формирана одељења која ће истраживати дела против привреде и службене дужности. Они ће радити за подручје целе те апелације.
То значи да, ако се високи привредни криминал деси у Суботици, њега ће истраживати специјално одељење у Новом Саду. Тужиоци ће поступати пред посебним одељењима виших судова у четири највећа града, и најдиректније ће сарађивати с посебно обученим полицајцима из различитих сегмената Управе криминалистичке полиције. Уско ће сарађивати и с официрима за везу из Управе за спречавање новца, Пореске управе и полиције, Царине, НБС-а, Агенције за привредне регистре, Агенције за приватизацију, ДРИ-ја, Катастра, Фонда ПИО, Агенције за борбу против корупције, Дирекције за имовину, Централним регистром хартија од вредности. Заједно ће чинити „ударну групу” која ће водити истрагу."
У тиму ће бити и финансијски форензичари, који имају обједињена знања о рачуноводству, банкарству, брокерским и берзанским пословима... У пракси ће слика изгледати овако: када добије озбиљну пореску пријаву са стотинама страница материјала, заменик вишег тужиоца позива свог официра за везу из Пореске управе, с којим „прочешља” материјал тако да могу да саставе ваљан захтев за прикупљање потребних обавештења, које официр носи у Пореску управу и заједно с њима проверава податке. Тако тужилац неће примити лош одговор за пола године, колико је захтев стајао у нечијој фиоци, већ ће добити ваљане податке за кратко време.
"Стратегија подразумева далеко бољу координацију између полиције и Тужилаштва, какву сада немамо, као и промене неколико закона и обуку свих „карика у ланцу”", казао је Илић."До пролећа би требало да буде готов правни оквир и да се измене закона о јавним тужилаштвима, судовима и надлежности државних органа у борби против корупције нађу пред посланицима."
М. Бозокин
