Тај закон српски парламент је усвојио у другој половини новембра 2016. године, а од овог марта специјализовани тужиоци и финансијски форензичари ће и формално почети рад у четири регионална одељења.
На челу нове организационе мреже биће Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), које ће процеусирати кривична дела „високе корупције”, у којима имовинска вредност прелази 200 милиона динара. Регионални центри Тужилаштва биће у Новом Саду, Нишу и Краљеву и бавиће се случајевима корупције против осумњичених којима се на терет ставља неки вид злоупотребе.
Закон је предвидео да одељење Тужилаштва за борбу против корупције у Београду има 20-25 заменика јавних тужилаца, у Новом Саду 15-20, у Нишу и Краљеву по 10-15. У тим одељењима радиће посебно едуковани тужиоци и финансијски форензичари, који ће заједно учествовати у кривичном гоњењу окривљених за финансијски криминал и корупцију, док ће се у нарочито компликованим случајевима формирати „ударне групе” сачињене од свих актера потребних за ефикасан кривични прогон.
Задатак финансијских форензичара биће да помажу јавном тужиоцу да одлучи, најпре, има ли места покретању кривичног поступка, а потом и да прибави што квалитетније доказе и да их успешно представи пред судом.
Закон предвиђа и да ТОК и регионални центри сарађују и размењују информације са службеницима за везу из других државних органа да би преко њих био осигуран бржи и квалитетнији проток информација.
По законским одредбама, службенике за везу имаће Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар непокретности, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину и Управа за јавне набавке.
У зависности од случаја на којем се ради и конкретног задатка, у саставу групе наћи ће се, осим полиције и Тужилаштва, и запослени у државним и другим органима (на пример, Катастру или Агенцији за борбу против корупције) да би заједничким радом у реалном времену размењивали информације и брзо прибављали квалитетне доказе који могу ваљано бити презентовани на суду.
Планирано је да посебно одељење суда који ће судити та кривична дела у Београду, буде састављено од три трочлана судска већа, а у преостала три центра од по два.
Министарка правде Нела Кубуровић очкекује да ће новим Законом током 2018. године бити остварен један од приоритета Владе Србије, а то је ефикаснија борба против корупције. По њеним речима, Министарство правде је 2017. радило на успешној припреми за почетак примене Закона, пре свега кроз пројекат „Превенција и борба против корупције”, који се финансира из Европске уније.
" Најзначајнији део пројекта се односи на обуку судија и тужилаца, која је почела током новембра и трајаће до 1. марта, када почиње примена Закона", прецизирала је министарка Кубуровић.
За обуку се, како је навела, пријавило 250 судија и заменика јавних тужилаца, али неће сви почети да раде 1. марта.
"С обзиром на процедуру која је прописана законом – да морају да прођу безбедносне провере – сматрамо да је боље да имамо већи број обучених судија и тужилаца који ће моћи да поступају у тим предметима. С друге стране, не знамо колика ће бити бројност предмета, тако да ће постепено почети формирање одељења, а верујем да ће се до краја године број судија и тужилаца у посебним одељењима повећати", навела је министарка.
Осам нових кривичних дела
У складу с новом организацијом тужилаца и ефикаснијом борбом против корупције, од 1. марта ће почети и примена осам нових кривичних дела у вези с привредом, уз одраније постојећих 25. Нова кривична дела предвиђена Кривичним закоником су: превара у обављању привредне делатности, проневера у обављању привредне делатности, злоупотреба заступања у обављању привредне делатности, злоупотреба послова управљања и надзора у обављању привредне делатности, злоупотреба у поступку приватизације, примање мита у обављању привредне делатности и давање мита у обављању привредне делатности.
Ту су и превара у осигурању, пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, неуплаћивање пореза по одбитку, злоупотреба овлашћења у привреди, злоупотреба положаја одговорног лица, злопотреба у вези с јавном набавком, злоупотреба монополистичког положаја, проузроковање стечаја, проузроковање лажног стечаја, оштећење поверилаца, издавање чека и коришћење платних картица без покрића.
Такође и кривична дела недозвољене производње, недозвољене трговине, кријумчарења, онемогућавања вршења контроле, неовлашћене употребе туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга, нарушавања пословног угледа и кредитне способности, обмањивања купаца, одавања пословне тајне, фалсификовања новца, фалсификовања хартија од вредности, фалсификовања и злоупотребе платних картица, фалсификовања знакова за вредност, фалсификовања знакова, односно државних жигова за обележавање робе, мерила и предмета од драгоцених материјала, прављења, набављања и давања другом средстава за фалсификовање и прања новца.
Када су у питању финансијски стручњаци, Нела Кубуровић је указала на то да су надлежна тужилаштва током 2017. године мењала систематизацију и унутрашње уређење својих органа и предвидела запослење форензичара, који ће имати задатак да помажу тужиоцима у истрагама и у процесуирању кривичних дела с коруптивним елементом.
" То је она карика која је недостајала носиоцима правосудних функција у борби против корупције – недовољно познавање те материје. Сада ће форензичари и официри за везу из сваког органа који ће се бавити достављењем одређених података бити на располагању тужиоцу који ће координирати ударном групом", указала је Нела Кубуровић.
Е. С. Х.
