Ово троје Француза провело је у спрским затворима непуних пет година, пошто су ухапшени на дан отмице.
Себастијан Браншу је осуђен на 11 година затвора и служио је казну у КПЗ Сремска Митровица, његова супруга Горин Алексис Сандрин Браншу и њена ћерка из првог брака Емерин Улије Кристел казне од девет и седам година затвора служиле су у женском затвору у Пожаревцу.
Молбе за трансфер су поднели током 2019. године, преко српског Министарства правде, а након позитивног одговора те државе пребачени су у своју матичну земљу из српских затвора.
Након издржавања казне у Француској, против ових Француза почеће и примена мере забране уласка у Србију од по 10 година.
Сво троје су ухапшени у покушају бекства са дететом, на дан отмице 13. марта 2015. године, од када су били у притвору који им се урачунава у затворску казну.
Правоснажно су осуђени и упућени у затворе, након што је Апелациони суд у новембру 2017. потврдио пресуду Специјалног суда у Београду, који није прихватио ниједну од теза одбране.
Одбрана је тврдила да су отмичари били у комуникацији са родитељима мале Маше, будући да анализом телефона и компјутера оптужених и није пронађен траг комуникације.
Себастијан Браншу је изнео своју одбрану тек на крају суђења у завршној речи тврдећи да је имао договор са Машином породицом о позајмици детета, ради доказивања одређених чињеница пред француским судом у поступку за утврђивање очинства који је водила његова пасторка.
Његова жена, Горин Алексис Сандрин Браншу и њена ћерка Емерин Улије Кристел тврдиле у одбрани да нису знале ништа о отмици детета и кривицу пребациле на Себастијана.
Они су осуђени јер су из руку мајке отели трогодишње Маше Пренковић у 2015. у београдском насељу Браће Јерковић.
Отето дете су, како се верује, хтели да подметну француском суду, како би ДНК анализом утврдили да невенчани супруг Емерин Улије Кристел, са којим нису у добрим односима, није биолошки отац детета.
