Како је „Дневнику” јуче речено у Специјалном тужилаштву, одговор из Америке досад није стигао, а замолница за пружање међународне правне помоћи омогућавањем одређених података и документа, послата је у септембру 2018. године.
Смедеревски „Сартид” продат је 2003. године из стечаја америчкој компанији „Ју-Ес стил”, након што је наш концерн црне металургије претходно ослобођен дугова повериоцима, због којих је отишао у стечај. Истрага околностима о томе покренута је у Специјалном тужилаштву у марту 2013. године против Немања Колесара, некадашњег шефа кабинета премијера Зорана Ђинђића.
Специјално тужилаштво је, истовремено с покретањем истраге против Колесара, преузело од београдског Вишег тужилаштва истрагу против бившег стечајног управника „Сартида” Бранислава Игњатовића и бившег председника Трговинског суда у Београду Горана Кљајевића, која је до тог тренутка трајала чак осам година, а до данас укупно дуже од 14.
Прве истражне радње о том случају почеле су, подсетимо, још 2005. године, против Игњатовића, Кљајевића и још неколико судија Трговинског суда.
У извештају Републичког јавног тужилаштва из 2013. године, у који је „Дневник” имао увид, наведено је да се у случају „Сартид” истражују „околности преношења месне надлежности стечаја ‘Сартида’ и његових шест зависних предузећа с Трговинског суда у Пожаревцу на Трговински суд у Београду”, околности и у вези с „одлуком стечајног судије којом је концерн ослобођен свих дугова, који су у време увођења стечаја износили најмање 1,7 милијарду долара, од чега су српске банке потраживале око 1,2 милијарду, а већина поверилаца имала средства обезбеђења за своје потраживање у виду хипотека и залога на непокретној и покретној имовини у ‘Сартиду’”.
Наведено је и да су истрагом обухваћене околности под којима је „председник Трговинског суда, у својству председника стечајног већа у поступку стечаја пословних банака које су биле највећи повериоци ‘Сартида’, донео решење којим је одобрено брисање средстава обезбеђења потраживања установљених у корист Инвест банке и Београдске банке”.
Такође по извештају РЈТ-а, под лупом су и чињенице да је „у поступку стечаја предузећа ‘Сартид’, на иницијативу стечајног управника, стечајно веће донело одлуку и одобрило продају предузећа ‘Сартид’ купцу ‘Ју-Ес стил’, након чега је стечајни управник 31. марта 2003. закључио уговор о продаји по цени од 23 милиона долара”.
„На тај начин су потраживања пословних банака постала ненаплатива и банке претрпеле штету. Поступак продаје ‘Сартида’ је спроведен у току стечаја, а да при-том није извршена процена вредности имовине ‘Сартида’, нису разматране друге понуде за куповину поменутог предузећа, нити се с другим заинтересованим компанијама преговарало о евентуалној купопродаји ‘Сартида’. Током вођења истражног поступка извршено је економско-финансијско вештачење којим је утврђено да је вредност ‘Сартида‘ а. д. у време продаје износила најмање 40 милиона долара. С обзиром на ту процену, изнете су сумње да је ‘Сартид’ продат по цени 17 милиона долара нижој од најниже процењене вредности предузећа у време закључења уговора”, пише о истрази случаја „Сартид” у извештају о раду тужилаштава у 2013. години.
Ј. Јаковљевић
