Јелена јој се, по њеном сведочењу, жалила на све Марјановиће с којима је живела у заједници, осим на оптуженог супруга Зорана, с којим има ћерку.
Говорила је о својим сазнањима о односима у породици Марјановић и њиховом односу према Јелени и њеној мајци.
Јеленина тетка, која је до последњег дана живела с Јеленином, сада покојном мајком Зорицом, рекла је она (Зорица) сумњала да иза убиства њене ћерке стоје кума породице Марјановић, Вера и Зоранов отац Владимир.
Љубица је најпре говорила о томе како је њена сестра Зорица била у болници непосредно пре убиства, те да ју је Јелена замолила да дође код њих.
– Зорица је изашла из болнице недељу дана пре но што је Јелена убијена – навела је Љубица. – Није хтела да изађе док Јеца не дође по њу, чекала ју је. Не знам да ли је имала неки страх.
Љубица се, како наводи, последњи пут чула с Јеленом у четвртак, два дана пре убиства на насипу, а видела с њом недељу дана пре злочина. У Београд је дошла из Крушевца тог дана када је певачица нестала.
– У 15 до пет сам кренула из куће, из Крушевца, око 20 сати сам била у Борчи. Звала сам сестру, која ми је рекла: „Ево мене на насипу”, па сам и ја отишла тамо. Кад смо дошле до канала, рекла је: „Овде је неко неког вукао”. Сутрадан у осам ујутру смо опет били на насипу, тамо су били Урош, Зоранов брат Милош и неки његови другари. Звале смо Зорана, питале га где је. Рекао је да је код куће. Рекла сам му: „Дођи, ја сам на насипу”. После је дошло неко возило, инспектор је рекао Зорану да уђе и да пође у полицију – присетила се Љубица тог кобног дана.
Она је испричала и како је звучао последњи разговор Јелене и њене мајке Зорице.
– Сестра ми је рекла да су се она и Јелена чуле док је трчала. Тада јој је она рекла: „Мама, ја трчим, чујемо се после када одем кући да дам Зорану и Јани да једу” – рекла је Љубица.
Јеленина тетка испричала је и да је после убиства своје сестричине први пут била у кући Марјановића. Тамо је затекла Веру и Зорановог оца Владимира.
– Када сам дошла, питала сам где је Јана и рекли су ми да спава. Ушла сам унутра и скувала кафу, а Влада и Вера су се нешто договарали. У међувремену, Јана се пробудила. Влада је рекао да стижу новинари, а дете ми каже: „Мама је нестала у трави”. Када сам видела новинаре, рекла сам да идем кући, јавила сам се само Јани, а утом је дошла Теодора, Јеленина сестра, и узела дете – присетила се Љубица.
Владимир Марјановић, као ни Зоранова мајка и други блиски сродници, нису сведочили у поступку, позвавши се на своје право да не сведоче.
Зоран Марјановић је на почетку суђења у новембру детаљно изнео своју одбрану, негирајући да је убио супругу, која се бавила певањем народне музике.
Оптужен је за кривично дело тешког убиства, за које је запрећена казна затвора до 40 година затвора и брани се са слободе.
Тужилаштво га терети да је 2. априла 2016. године убио супругу Јелену на насипу у Борчи, док је у непосредној близини места злочина била и њихова малолетна ћерка, која је тог поподнева с њима дошла на насип Црвенка у Борчи.
Марјановићу је пролетос суд вратио пуно старатељство над дететом, које му је одузето после смрти супруге. Он се од 12. јуна 2018. брани са слободе, пошто му је тог дана Апелациони суд укинуо притвор, у којем је био десет месеци. Био је ухапшен 15. септембра 2017. године, годину и по од убиства.
И пре тога је био привођен, али је након испитивања у полицији и на полиграфу пуштан због недостатка доказа.
Пре хапшења је у више наврата у медијима говорио о убиству, учествовао је у једном телевизијском ријалити програму.
Убиство Јелене Марјановић медијски је најпраћенији случај црне хронике у Србији већ готово четири године.
С. Х. Д.
