Лопови на интернету пецају наивне и неопрезне

Корисници интернета су до сада, углавном, већ добро упознати с преварама на које се може наићи, али треба бити свестан да сајбер преваранти стално смишњају нове методе јер је уз напредак технологије све више оних који тај напредак користе за преваре, крађе новца и идентита.
hakeri, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Фишинг (phishing) напади спадају у домен социјалног инжењеринга, а да би позив за откривање поверљивих личних података деловао што уверљивије, преваранти најчешће злоупотребљавају велике брендове, банке, трговинске ланце и оператере мобилне телефоније. Фишинг напади представљају крађу корисничких података и поверљивих информација употребом лажних веб страница, електронске поште и друштвених мрежа. Ако се жртва „упеца”, откриће личне податке - бројеве кредитних картица или лозинке за легитимне сервисе.

Да би се то спречило, потребно је да се поштују основна правила за безбедно коришћење интернета - употребљавање различитих лозинки за различите сајтове и њихова честа промена. Уз то, важним сервисима не треба приступати из јавне Wi-Fi мреже, а потребно је и користити модерне технологије, као што су читач отиска прста и препознавање лица. Опрезности никад доста, па из банака све чешће стижу упозорења да се нипошто не одговара на имејлове који наводно стижу од њих јер се ради о софистицираном покушају крађе новца и података. На један од таквих сценарија - обавештење о наводном девизном приливу, који ће лећи након што се кликне на линк или пошаље тражена документација, многи су се „упецали“.


Неколико начина напада

Више од 90 одсто фишинг-напада остварује се путем имејл адреса, смс-а (смисхинг) и чет канала на друштвеним мрежама. И гласовне поруке такође могу да послуже у ове сврхе, а та врста фишинга позната је као висхинг (воице пхисхинг). Ако напади циљају на одређену особу или организацију, у питању је спеар пхисхинг. Међу најсофистициранијим видовима преваре је дипфејк (деепфаке)- видео снимци или фотографије, модификовани уз помоћ вештачке интелигенције, на којима су приказани људи који раде или говоре нешто што у реалности никада нису.


По речима директора Службе управљања ризицима безбедности Ерсте банке Владимира Мићића, треба бити веома опрезан и посебно обратити пажњу на неколико ствари како не би постали жртва сајбер превараната.

- Озбиљне компаније које воде рачуна о својим клијентима никада неће тражити број рачуна, шифру и друге личне податке путем СМС поруке или електронске поште - каже Мићић. - Такође, банка никада неће послати мејл у четири ујутро с адресе типа сендсендЖбанк.рс, нити ће претити блокирањем рачуна или укидањем неке услуге коју клијент већ користи, уколико у року од 24 сата не пошаље тражене податке. Лампица за узбуну треба да се упали ако је приложени линк другачији од онога који се појави када се мишем стане изнад њега,-а разлика може бити и само једно слово или ако у тексту има граматичких грешака. Личне податке не би требало да тражи ни колега, па ако се то деси, другим каналима комуникације треба проверити да ли му је можда хакован налог.


Опрез с наградним играма

Преко друштвених мрежа појављују се све више превара у виду лажних наградних игара, у којима познати бренд, наводно, поклања своје производе или квизова у којима се, наводно, освајају вредне награде.

- Када су у питању наградне игре, потребно је да се информација провери на званичном сајту организатора - објашњава Владимир Мићић. - На друштвеним мрежама лако је правити лажне профиле и није наодмет размислити да није чудно то што се особе које се представљају као Хуго или Марвин и које се хвале да су добиле поклон пишу ћирилицом.


По његовим речима, тешко је провалити у добро заштићен систем великих компанија и зато хакери онога кога контактирају наводе да сам открије податке или преузиме сумњиве прилоге и тако преузме и вирус.

- При томе рачунају на знатижељу или везаност за одређени бренд, а често играју и на карту страха, претећи укидањем услуга уколико се одмах не реагује. Зато треба бити посебно сумњичав према захтевима да се нешто предузме у кратком временском року - истиче Мићић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести