Тај полицијски извештај о преснимавању и форензичкој анализи фајлова, складиштених података о телекомуникацијама, сачињен непуну деценију и по од догађаја, изведен је јуче и као доказни предлог Тужилаштва и одбране, али из различитих разлога.
Наиме, након што је Апелациони суд у Београду прекјуче по други пут укинуо првостепено решење о прихватању предлога одбране да се извештај издвоји из списа предмета као незаконит, одбрана је предлог о издвајању заменила новим да се извештај изведе да би се, како су адвокати одбране образложили, „видело да је полиција поступала апсолутно незаконито приликом прибављања трака и анализи података, те да је упитна и сама веродостојност тих података”.
Тужилаштво је свој предлог да се тај документ изведе као доказ образложило тиме да извештај обухвата комуникацију бројева мобилне телефоније које су 1999. године користила четворица сада оптужених тадашњих припадника ДБ-а, остварену дан пре, дан после и на сам дан 11. априла, те да указује и на њихове локације, као и да су двојица окривљених који се сумњиче као извршиоци, били рејону где се десило убиство.
Апелациони суд је својом одлуком нашао да је полиција прибавила траке у складу са својим законским овлашћењима, а одбрана је јуче коментарисала да другостепени суд вероватно није имао увид у цео спис предмета, који је огроман.
Адвокат Зора Добричанин је оценила да је решење Апелационог суда „пуно контрадикторности”, а навела је и да је уверена у то да би „суд донео другачију одлуку да је имао довољно времена да се детаљно упозна с предметом”.
Пре него што је на јучерашњем главном претресу извршен увид у извештај о преснимавању и форензичкој анализи, председавајућа судском већу је навела да извештај садржи 17 прилога, те да је до пре три месеца имао ознаку „строго поверљиво – службена тајна”, а да је 19. марта 2018. БИА опозвала тајност тог документа да би се могао користити у судском поступку.
Следеће рочиште је заказано за 21. септембар.
Судски процес води се против бивших припадника ДБ-а Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића. У оптужници, коју је Специјално тужилаштво подигло у јуну 2014. године, наводи да су Ћурувију, док се 11. априла 1999. са супругом Бранком Прпом враћао из шетње кући, у хаустору зграде, с леђа напали Мирослав Курак, припадник резервног састава ДБ-а, и Ратко Ромић, главни инспектор Друге управе ДБ-а, да је Курак пуцао из „шкорпиона” у Ћурувију, а Ромић дршком пиштоља ударио Прпу у главу када је покушала да се окрене.
Запис с базних станица на 40 трака
Извештај се односи на 40 трака с подацима базних станица бившег оператера „Мобтел”, које је од његовог наследника „Теленора” у јуну 2005. године одузела полиција.
Одбрана тврди да се „Теленор” изјасио да не одговара за тачност податка, док за девет трака, такође по тврдњи одбране, нема потврде о одузимању већ је полиција „Теленору” послала само допис да ће им полицајци одузети траке.
– Нека тај допис буде предмет наше оцене јер он показује да могу да узму предмете, а да не издају потврду – рекла је адвокат Зора Добричанин Никодиновић.
Одбрана, иначе, сматра да су свих 40 трака, односно подаци које садрже, „незаконити докази јер су прибављени шест, па и 12 година након законом одређеног рока за чување таквих података”.
Бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић терети се за подстрекавање на убиство, да је сачинио план и упознао с њим начелника београдског Центра ДБ-а Милана Радоњића, а да је он с Ромићем и Кураком постигао договор о извршењу и пружио им логистику.
Сви оптужени су одбацили било какву повезаност с тим злочином, наводећи да је оптужница с „изразито политичком позадином, да је циљ да се оцрни РДБ, а преко њега и бивша власт, и да је оптужница једини доказ за оптужницу”.
Оптужени Радомир Марковић у затвору издржава казне од 40 година, на коју је осуђен у случају „Ибарска магистрала”. За одбеглим Мирославом Кураком расписана је међународна потерница, а Милан Радоњић и Ратко Ромић су у кућном притвору.
Ј. Јаковљевић
