У пресуди у коју је Танјуг имао увид, Виши суд је утврдио да је чак пет државних органа предузело штетне радње према Јосифовском и ставило га у неповољнији положај због извршеног узбуњивања.
У питању су Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, Агенција за борбу против корупције, Прво основно јавно тужилаштво у Београду и Више јавно тужилаштво у Београду.
Овом првостепеном одлуком, на коју постоји право жалбе, Виши суд у Београду је обавезао поменуте органе да, по правоснажности пресуде њу о свом трошку објаве у дневном листу "Политика" у року од 8 дана од пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.
Својом тужбом, Јосифовски није захтевао одштету нити неку другу сатисфакцију.
У детаљном образложењу пресуде се наводи да је Министарство здравља ставило Јосифовског у неповољнији положај повредом Закона о управном поступку, Агенција за борбу против корупције, МУП и Прво основно тужилаштво су учинили исто јер су током вођења кривичног поступка одуговлачили примену Законика о кривицном поступку (ЗКП).
"Више јавно тужилаштво у Београду је пак ставило тужиоца (Јосифовског) у неповољнији положај због извршеног узбуњивања током вођења кривицног поступка због поступања супротно члану 6 Законика о кривицном поступку", наводи се у пресуди.
Овај случај почео је тако што је Јосифовски, иначе специјалиста медицине, 26. маја 2005. године упутио допис Министарству здравља, Одељењу за здравствену инспекцију здравствени надзор и заштиту права пацијената којим је указао на неправилности у раду Завода за хитну медицинску помоћ и "трговину" запослених са приватним погребним предузећима.
Према изјави коју је дао Вишем јавном тужилаштву у Београду и Агенцији за борбу против корупције, он је као директор београдске хитне помоћи, анализом доступне документације и по пријавама које је добио од пацијената уочио да поједини диспечери позиве првог степена хитности - а то су умируци пацијенти, усмеравају на одређене лекаре, без обзира колико су удаљени од места где треба интервенисати.
У тим ситуацијама, како је навео Јосифовски, лекари су стизали на интервенцију по дужем протеку времена од оног који је уобичајен за остале лекарске екипе Хитне помоћи и констатовали смртни случај много чешће него друге лекарске екипе и нису вршили реанимацију.
Након одласка екипе хитне помоћи са адресе породице која је звала Хитну помоћ ради интервенције тешко болесног укућанина, који је у међувремену преминуо, долазили су представници увек истих приватних погребника нудећи своје услуге породици преминулог.
Адресе породица покојника су сазнавали од лекара Хитне помоћи који су од погребника заузврат примали новчану накнаду, тврдио је Јосифогски.
О овим својим сазнањима обавестио министра здравља Томицу Милосављевића 19. јуна 2005. године и Инспекцију Министарства здравља дана 26. септембра 2005. године, док је 18. септембра 2006. године о свему јавно говорио и на конференцији за новинаре.
Међутм, он је решењем Министарства здравља од 20. септембра 2006. године разрешен дужности директора Градског завода за хитну мединску помоћ Београд, са образложењем да је иступањима у средствима јавног информисања нарушио углед те службе, изношењем непроверених информација о несавесном раду својих колега изазвао узнемирење јавног мњења.
Министарство здравља је непосредно након смене Јосифовског послало инспекцију која је у свом налазу изнела начин функционисања хитне помоћи, након чега је Министарство здравља два лекара због грешака у раду казнило одузимањем 10 одсто од плате.
Јосифовски је, према сопственом казивању, радећи у Хитној помоћи након смене био изложен анонимним претњама смрћу, као и његови чланови породице.
Током испитивања у тужилаштву и Агенцији, Јосифовски је указао да је био остављен "на немилост онима које је прозивао за криминална дела, због чега је прихватио предлог директора да напусти хитну помоћ".
Био је на неплаћеном одсуству годину дана и за то време се прикључио Хуманитарној организацији која је радила на ратном подручју у Судану, а по повратку у земљу, у Хитној помоћи је распоређен да даје медицинске савете путем телефона пацијентима који се јављају за савете.
Након месец дана усмено му је 16. октобра 2008. године саопштено да су се стекли услови за престанак радног односа, због цега је био принуђен да води радни спор пред Првим основним судом у Београду, Апелационим судом у Београду и Врховним касационим судом.
Подносио је кривичне пријаве Првом основном јавном тужилаштву, Вишем јавном тужилаштву у Београду јер се није мирио са затварањем слуцаја Хитне помоћи.
Поднео је и две пријаве и Агенцији за борбу против корупције и Управи за борбу против корупције неколико, али су државни органи игнорисали поднете пријаве и није спроводена адекватна истрага да ли је поступањем запослених у Хитној помоћи учињено кривично дело - тешко дело против здравља људи.
"Суд је утврдио је да је оваквим нечињењем државних органа тужиоцу, нанета штета, доводећи га у непрекидно стање неизвесности и неодговарања у којој постоји недостатак информација или чак намерно скривање", наводи се у пресуди Вишег суда.
Оваквим ставом наведених државних органа, према оцени суда, тужени државни органи "су повредили право тужиоца на слободу мисли и изражавања које је загарантовано Уставом Србије као једно од људских права и чланом 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода".
Јосифовски је такође, пресудом Првог основног суда у Београду од 29. јуна 2010. године био оглашен кривим за извршење кривичног дела клевете и осуђен на новчану казну од 80.000 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду од 2. децембра 2010 одбијена је оптужба према окривљеном Борку Јосифоском за ово кривично дело због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.
