Блокада рачуна судова, који се евидентира у Принудној наплати НБС-а, заправо није ништа ново јер постоји од 2014. године када су судски трошкови, по изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, прешли на терет судова, односно престали да се плаћају из републичког буџета.
Трошкови судских поступака пребачени су на рачуне судова који су донели правоснажне пресуде.
Због таквог решења, већ у августу 2015. године накратко је био блокиран рачун Вишег суда у Београду, и то након што је донео 22 ослобађајуће пресуде у случају „стечајне мафије”. Тај суд се суочио са захтевом за накнаду трошкова у висини од 135 милиона динара. Пошто је ова сума вишеструко превазилазила буyет тог суда, њихов рачун нашао се у блокади, а проблем је решен тако што је Високи савет судства проследио Вишем суду у Београду потребан новац.
У септембру 2015. године шест судова у Србији било је под блокадом: у Нишу, Зрењанину, Крагујевцу, Лесковцу, Сенти у Суботици. Они су укупно дуговали за прву половину 2015. године 838.853.840 динара. Разлог за дуговања биле су правоснажно ослобађајуће пресуде и накнаде адвокатима и вештацима. И у том случају је Високи савет судства решио је проблем тако што је на подрачуне тих судова трансферисао новац који су они дуговали. Но, да би то ВСС урадио, судови који су у блокади због неоснованог притвора, ослобађајућих пресуда или накнада адвокатима и вештацима, морају да поднесу захтев за принудну наплату.
Октобра 2015. године Високи савет судства наложио је свим судовима у Србији да трошкове поступка грађанима исплаћују на одложено, односно 60 дана од правоснажности одлуке, управо да би се избегле свакодневне блокаде рачуна судова које настају услед принудних извршења решења која се односе на трошкове кривичног поступка.
Широк је спектар трошкова који могу оптеретити буџете судова и довести до блокаде рачуна. Осим судских трошкова, судови плаћају и накнаде за повреду права на суђење у разумном року, за неоснован притвор, накнаде судских трошкова у случају ослобађајућих пресуда, накнаде полицији и затворима за спровођење окривљених на судски претрес, адвокатима, вештацима, тумачима... Мањи судови, односно они који имају мање поступака, током године нису толико угрожени блокадама рачуна као већи у којима се води огроман број поступака и доноси много правоснажних пресуда, од којих су неке и ослобађајуће. Отуда се у блокади и налазе рачуни виших и основних судова који током године имају велики број процеса и који доносе или потврђују много пресуда.
Важно је напоменути да блокада рачуна судова не доводи у опасност редовну исплату плата запосленима у њима. Наиме, Законом о буyетском систему прописано је да се принудном наплатом не могу теретити апропријације намењене за финансирање плата. Другим речима, рачун с којег се исплаћује плата запослених у судовима није подложан блокади због неоснованих притвора, пробијања разумног рока у поступку, као и ослобађајућих пресуда.
Иако запослени у судовима, пре свега судије и тужиоци, не осећају да су рачуни блокирани због разних дуговања, то осећају адвокати, вештаци и тумачи. Тако председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац објашњава да адвокати чекају дуго да би наплатили судске трошкове. Он тврди да се на то чека више од годину.
Неки адвокати покрећу извршне спорове, неки други просто чекају, али у сваком случају, ради се о непримерено дугачком периоду, истакао је Гостиљац.
Љ. Малешевић
