Специјално тужилаштво је уложило жалбу на пресуду, тражећи да, или буде преиначена у осуђујућу за све окривљене, или укинута и да се суђење понови, а одбрана је одговорила на жалбу, оспоравајући наводе Тужилаштва.
За жалбену седницу предвиђена су два радна дана .
Тезом оптужнице, Лазаревић је осумњичен да је „у току 2008. и 2009. године, док је био шеф кабинета тадашњег министра полиције Ивице Дачића, наводно „одао нарочито поверљиве податке Радовану Штрпцу и Родољубу Радуловићу, да полиција прислушкује телефоне припадника групе Дарка Шарића”.
Полицијском инспектору Борису Гари, некадашњем руководиоцу Службе за специјалне истражне методе, приписане су сумње да је „Лазаревићу неовлашћено пренео поверљиве податке”.
Специјални суд у Београду окончао је првостепени поступак ослобађајућом пресудом за све окривљене, налазећи да Тужилаштво „није пружило доказе за оптужбе”. Ослобађајућу пресуду, како је саопштено, судско веће је донело једногласно.
Бранко Лазаревић је ослобођен оптужби за кривична дела одавања
службене тајне и удруживања ради вршења кривичних дела. Ослобађајућа пресуда је изречена и Борису Гари, који је оптужницом осумњичен за кривично дело одавања службене тајне.
Оптужбе за подстрекавање на одавање службене тајне ослобођени су адвокат Радован Штрбац и Родољуб Радуловић, назван у јавности Миша Банана. Бизнисмен Радуловић је у бекству и суди му се у одсуству.
Окривљени су негирали оптужбе, тврдећи да су „неосноване, неистините и мотивисане ванправним разлозима”. У аргументацији одбране истицано је и то да је „процес инициран на основу одређеног 'спорног' материјала, четири године од истека рокова које закон предвиђа”.
Током процеса дугог пет година, одбрана је потенцирала свој став да је реч о „политички монтираном оптужбама с циљем да се дискредитује лидер социјалиста Ивица Дачић”, који је у обухваћеном периоду био министар унутрашњих послова у коалиционој влади с Демократском странком предвођеном Борисом Тадићем, тадашњим председником Србије.
– Афера „Лазаревић” не постоји и она је срамота за полицију и правосуђе –истицао је Бранко Лазаревић.
Тужилаштво је у завршној речи предлагало осуђујућу пресуду за све оптужене и затворске казне.
Лазаревићев бранилац Веран Зечар је раније изјавио за „Дневник” да је „првостепени суд својом пресудом врло квалитетно и прецизно, у складу са законом, препознао недостатак доказа за оптужбе и све што се догађало током поступка”. Како је навео адвокат Зечар, одбрана је убеђена у то да је „аргументација пресуде непобитно снажна”.
Адвокати очекују потврду првостепене пресуде
Адвокат Велисав Милутиновић, бранилац Родољуба Радуловића, изјавио је за „Дневник” да одбрана сматра да је „сасвим извесно да ће првостепена пресуда бити потврђена јер је донета законито и на основу доказа”.
Милутиновић напомиње да је раније у том предмету правоснажно потврђена одлука првостепеног суда којом је утврђено да транскрипти прислушкиваних разговора који су приложени уз оптужницу, нису могли бити коришћени за процесуирање јер су у време покретања поступка одавно били протекли рокови предвиђени Закоником о кривичном поступку за изјашњење Тужилаштва о таквом доказном материјалу. Осим тога, по речима адвоката Милутиновића, снимци пресретнутих телефонских разговора не могу бити доказно средство за кривично дело одавања службене тајне.
– Наиме, по закону, није ни могуће за то кривично дело одредити доказну радњу пресретања телефонских разговора и комуникација – наглашава адвокат Милутиновић.
– Суд је нашао да Тужилаштво није приложило ниједан доказ за своје тврдње. Штавише, суд налази да су тврдње Тужилаштва биле такве да нису кореспондирале ни с, да их тако назовем, назовидоказима које су предлагали, ни с тврдњама које су износили – казао је адвокат Зечар.
Тај део аргументације суда је, како је напоменуо, близак аргументацији коју је током поступка износила и одбрана.
Процес је, подсетимо, покренут крајем јануара 2014. године, а пресуђен 28. децембра 2018.
Ј. Јаковљевић
