Овом одлуком, одбијена је жалба његовог браниоца и потврђена првостепена пресуда Вишег суда у Панчеву којом је Мошић у мају осуђен због кривичног дела тешко убиство.
Мошић је, према пресуди, 12. јула 2019. године, смањених, али не у битној мери, способности да управља својим поступцима, ножем на аутобуској станици у Панчеву кухињским ножем више пута избоо супругу коју је претходно годинама злостављао.
Тог дана, иако је имао судску забрану приласка и комуницирања са њом, он ју је пратио када је изашла из Сигурне куће у Панчеву где се налазила по личном захтеву од 21. јуна 2019. године због вишегодишњег његовог физичког и психичког насиља.
Њему је Основни суд у Панцеву 26. јуна 2019. године био продужио хитну меру привремене забране комуницирања и приласка жртви до 27. јула 2019. године.
Пресрео ју је на аутобуској станици и починио злочин.
У образложењу одлуке Апелационог суда, која је објављена нањеговом сајту, наводи се да то што Мошић није раније био осуђен за констатно, упорно и систематско злостављање супруге, не значи да је он поштовао јавни поредак и закон, већ га је напротив кршио али је остао некажњен, указао је Апелациони суд, напомињући да Мошићева ранија неосудиваност не може да се цени као олакшавајућа околност.
Године живота, болест окривљеног такође нису олакшавајуће околности, јер ни на који начин нису повезани са кривичним делом које је он извршио.
Од отежавајуцих околности суд је имао у виду да је убиство извршио на јавном месту у подне, што како наводи суд, како указује на његову бескрупулозност, “јер није било ни место ни време да убије супругу”.
Такође, супругу је убио испред малолетног детета што указује на бездушност окривљеног. Девет девет убода ножем суду указује на његову бруталност, при чему, како подсећа ни после извршења кривицног дела није изразио кајање.
