Подсетимо, новосадска полиција ухапсила је 12. јуна Радослава Мургашког због постојања основа сумње да је усмртио три године млађег брата Жарета.
Као што смо писали, Радослав је у дворишту породичне куће на Сентандрејском путу на Клиси, у поподневним сатима, испалио више хитаца из ватреног оружја у брата, који је преминуо на лицу места. Одмах након злочина, Радослав се дао у бег плавим опелом, али су га брзом и ефикасном реакцијом полиције пресрели и опколили припадници Интервентне јединице у Партизанској улици и ухапсили.
Он је код судије за претходни поступак, признао дело за које се терети, након чега му је одређен притвор због бојазни од понављања дела и због узнемирења јавности.
Према незваничним сазнањима, до породичне трагедије дошло је након краће свађе браће.
– Жаре је дошао кући с посла да узме нешто, а Раде га је чекао. Ођедном су се посвађали и чула су се, чини ми се, четири пуцња – рекао је један од комшија за “Дневник”, одмах након ове породичне трагедије, не верујући да је старији брт могао да убије млађег.
Комшије су одмах пријавиле инцидент полицији, а према незваничним сазнањима до којих је дошао “Дневник”, Радослав је у Жарета испалио читав шаржер из “тетејца”.
- Не знамо одакле Радету пиштољ, нисмо знали да га има. У ствари не знамо ни да ли има дозволу за пиштољ, ако је има онда је то још из периода када је радио у обезбеђењу – казали су тада рођаци.
За осумњиченог Радета кажу да је био љубоморан на Жарета од малих ногу.
– Није га волео од када се родио. Вечито је био љубоморан на њега и стално је гледао да му напакости. А Жаре је био баш добар, добродушан, ма, диван. Нема горег него када удари брат на брата – рекли су познаници браће за „Дневник”.
Како је наш репортер сазнао на лицу места одмах након породичне трагедије, између браће је и раније долазило до сукоба. Из тог разлога је покојни отац Милорад и поделио имовину равноправно обојици синова.
– Покојни отац је сву стечену имовину поделио на равне части. Једнако су добили и један и други. Али Раде је увек нешто био незадовољан, увек му је било мало и све је мерио. Често је мењао послове, али се ни на једном није дуго задржавао, вероватно јер је био кратких живаца – рекли су рођаци и комшије, док за покојног Жарета имају само речи хвале. Кажу, био је добар, вредан и весео човек, ког су сви волели.
Претпоставља се да је, можда, окидач за овај злочин било и то што је мајка недавно један плац, који је имала на свом имену, оставила млађем сину јер се, после мужеве смрти, он бринуо о њој.
Д. Николић