Породица Витез је, у потрази за ћерком, пре недељу дана отворила и сајт barbaravitez.com који има за циљ да помогне у откривању истине и проналаску нестале Барбаре Витез.
– Сајт је у власништву Барбариних родитеља, а цео његов концепт осмислили су чланови Центра за безбедност, истраге и одбрану ДБА – истакао је приватни детектив Стеван Ђокић, председник ДБА, кога су ангажовали Барбарини родитељи. – На самом сајту моћи ће да се прочитају и новости везане за случај, али у неком тренутку у једној секцији сајта имаћемо и информације с фотографијама и за друге који су нестали на територији Србији.
Барбара још увек није пронађена, а случај тапка у месту. Питање је и како је случај конципиран јер родитељи не добијају од надлежних институција никакве информације.
– Моја ћерка се није удавила, киднаповали су је јер је видела нешто што није смела – очајан отац Барбаре Витез, која је 25. новембра 2016. отишла на рођендан с друштвом и никада се није вратила, јер годину и по не зна где му је дете. – Моја ћерка није пала с моста, већ су је криминалци киднаповали и продали у Мађарску или Румунију јер је видела нешто што није смела.
Код несрећних родитеља посебно изазива сумњу то што су се недавно две особе утопиле у Тиси, а тела су врло брзо пронађена.
– Тиса је мала река, није то Дунав. Сваки случај самоубиства који се овде на мосту догодио био је решен веома брзо. Жену која је скочила нашли су већ после четири дана. Једног дечка који је тако окончао себи живот ронилачке екипе су пронашле за три дана, а време је било исто, хладно и нападао је снег, као и када је моја Барбара нестала. Како онда то да само моје ћерке нема ни после 17 месеци? – пита се Ендре Витез, и даље у неверици. – Полиција, специјалци, посебно обучени рониоци, само још америчке „Фоке” нису претраживале Тису и упркос свему, ништа није нађено. Макар да су нашли делић тканине од њене гардеробе, па и да поверујем у ту њихову причу, али овако стварно не могу. Барбара се није утопила!
Очајни отац каже и да су међу Барбариним школским друговима све гласније приче о томе да је несрећна девојчица видела нешто што није смела.
– Деца која су била пријатељи моје ћерке и ишла с њом у школу испричала су ми да је Барбара платила цех тога што је видела нешто што није требало. Због тога је киднапована и продата у иностранство. По информацијама које имам, тренутно је у Мађарској или Румунији, али не могу да је пронађем јер немам помоћ наше полиције. Они нама, родитељима, не желе да дају ниједан папир о томе шта су до сада урадили у истрази јер из неког разлога крију истину да је Барбара жива – сматра Ендре.
Додаје да је њему и његовој жени у Сенти угрожена безбедност јер не желе да одустану од потраге за ћерком.
– Ми овде више нисмо безбедни. Мене су на улици препали људи и припретили ми да је за моје добро да престанем да дижем фрку око Барбариног нестанка и да се иселим из Сенте. Моја жена је исто имала такву ситуацију када ју је пре неколико месеци напао маскиран човек с капуљачом. Не знам како ће то по нас да се заврши, али од потраге за Барбаром нећемо одустати ни по коју цену – напомиње Ендре.
Он тврди да у извештајима постоје крупне нелогичности и да је неопходно поново испитати момке који су били с Барбаром у друштву кобне ноћи.
– Истрага о Барбарином убиству је урађена траљаво, трајала је прекратко и у њој има прегршт нелогичности. Као прво, да је девојчица заиста упала у Тису, до сада би сигурно била нађена јер је полиција најдетаљније претражила цело корито код Сенте. Као друго, догодила се и једна мистериозна ствар, а то је да је полиција Барбариног оца обавестила о нестанку ћерке 15 минута пре него што су момци који су с њом били пријавили случај – каже приватни детектив Стеван Ђокић. – Због тога ћемо заједно с адвокатима помоћи породици да подигне кривичне пријаве против тих момака који су били с Барбаром јер они морају бити поново испитани. Ту лежи решење случаја.
Како објашњава, полиграф који је рађен дечацима није валидан пошто су имали преводиоца.
– Ти момци су на полиграфу имали преводиоце на мађарски и, самим тим, такав резултат детектора лажи нема никакву валидност јер ви не знате шта су им и како они преводили. Неопходно је да се поново подвргну полиграфу, и то на српском језику, који и разумеју и свакодневно користе – сматра Ђокић.
Е. С. Х.
