По ставу тог суда, Симеуновић је ослобођен „јер није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани”.
Ранијом одлуком Апелационог суда, коју је у марту било укинуло трећестепено веће тог суда, Симеуновић је био осуђен на годину затвора због кривичног дела убиства на мах.
Новом одлуком другостепеног већа потврђена је првостепена пресуда Вишег суда у Панчеву из јуна 2014. године. По налажењу Апелационог суда, жалбени наводи вишег јавног тужиоца у Панчеву којима се указује на то да у конкретном случају нема места примени института нужне одбране неосновани су.
„Наиме, како је окривљени палцем окидача изазвао опаљење метка приликом одбијања истовременог противправног напада оштећеног, то је правилно првостепени суд нашао да у конкретном случају има места примени института нужне одбране”, наводи се у пресуди објављеној на сајту Апелационог суда.
Апелациони суд је закључио да није доказано да је окривљени извршио кривично дело убиства на мах.
Симеуновић се теретио да је 15. новембра 2008. године у Панчеву, као припадник физичког обезбеђења локалног клуба, убио на мах И. Б. у стању битно смањене урачунљивости „услед афекта страха високог интензитета са сужењем свести”.
До тог инцидента је дошло јер је убијени младић, изреволтиран избацивањем из локала због непримереног понашања, најпре претио да ће клуб дићи у ваздух, а потом се вратио с неколико пријатеља и пиштољем, око којег је настало отимање.
