ПОРАЖАВАЈУЋЕ Самоубиства у Јужној Бачкој сваки четврти дан

За првих седам месеци ове године на подручју јужне Бачке било је 47 самоубистава, одноно на свака четири и по дана по једно.
д
Фото: Илустрација

На 37 су се одлучили мушкарци, а на десет жене, незванично сазнаје „Дневник”. Десет одсто од њих имало је мање 50 година, али у посматраном периоду била је једна особа од 18 до 35 година, и шест старијих од 35, а испод пете деценије живота, а најчешћи начин одузимања свог живота је вешање, док тачан број покушаја самоубистава није познат. 

Међу особама које су се одлучиле да одузму себи живот у овом округу су незапослени, пензионери, студенти или ученици, пољопривредници и радници.  

Лица која су се одлучила за такав очајанички потез то најчешће чине вешањем, ватреним и хладним оружјем – код ватреног оружја за врло мало предњаче лица која су га имала у легалном поседу, а следе особе које су себи скратиле живот скоком с висине и тровањем лековима. Тровање лековима је карактеристично за особе женског пола. Најчешћи мотиви за самоубиство у Јужнобачком округу прошле године су били нервно растројство, болест и поремећај породичних односа.

Иначе, у Војводини се на сваких 17 сати догоди по једно самоубиство. 

На целом подручју Србије стопа је мало нижа, али је и она изнад просека у Европи. Израчунато је да се у Србији годишње убије око 1.300 људи, од којих око трећине у Војводини, а ти подаци казују да је ментално здравље становништва у држави прилично лоше. Посебно забрињава податак да је уопштено суицид све израженији међу младима. 

Међу местима која држе неславне војвођанске рекорде спадају Шид, Бечеј, Зрењанин и Суботица.

Од Србије се у Европи по већем броју самобистава издвајају  углавном две државе – Белорусија и Литванија.


Након провода, скочила с Моста слободе

Последњи случај који је шокирао домаћу јавност десио се у Новом Саду када је Александра Божић (20) скочила с Моста слободе. Њено беживотно тело пронашли су припадници 

МУП-а у Дунаву, између Петроварадина и Сремских Карловаца. Александра је шокирала своју породицу и познанике када је нестала након што је била у проводу с братом на једном новосадском салашу. Она је напустила своје друштво, узела такси и кренула ка Мосту слободе. Они који су познавали Александру, кажу да је била весела девојка, пуна духа, увек насмејана и расположена за шалу. Прошле године уписала је српску књижевност на Филозофском факултету, а пре само месец дана положила је и пријемни за Факултет техничких наука. Требало је с братом и мамом крајем августа да отпутује на летовање. Полагала је возачки и планирала да купи ауто. Због чега је одлучила да оконча свој млади живот, никада се, вероватно, неће сазнати.


На Клиници за психијатрију у Новом Саду у више наврата су навели да таквим појавама доприносе многи фактори, од нагле промене метеоролошких услова до здравствених тегоба. Међутим, непосредни „окидач” за такав чин је индивидуалан, а неретко му кумује алкохол, и многи несрећници често понесу своју тајну у гроб, без опроштајне поруке. 

Осећај беспомоћности старијих људи, који су остављени без икакве пажње, веома је присутан у таквим ситуацијама. Стари се осећају остављено, нарочито ако су остали без животног партнера. Осим одбачености и усмаљености, старије особе често имају и егзистенцијалних проблема. Особа која покуша самоубиство најчешће шаље поруку да јој је тешко и да има велик проблем. 

Ипак, чињеница је да људи подижу руку на себе када изгубе веру и наду да ће се у будућности нешто променити па се готово четвртина њих одлучује да понови покушај.  

По речима стручњака, новчани проблеми постају све чешће један од разлога због којих се људи затварају у себе и почињу да буду бесни у таквој ситуацији. Ипак, много је опаснији осећај безнађа. У таквој ситуацији, они се не поверавају никоме, чак ни породици, а одлуку о самоубиству доносе у тренутку. У мотиве за самоубиство често спадају и здравствени проблеми, губитак посла, немогућност снабдевања породице и неке друге потешкоће с којима људи не могу у критичном тренутку да се изборе.

Ваља напоменути да самоубиству неретко претходи депресивно понашање и та промена може се уочити. Особа се мења и повлачи у себе, неретко је и раздражљива, а уз то неће да учествује у активностима у којима је претходно радо била. У таквим ситуацијама требало би реаговати и саслушати такву особу, а помоћ стручњака је веома важна.  

Последњи случај покушаја самоубиства забележен јуче када је непозната жена скочила је с Бранковог моста у Београду. Очевици кажу да су је након скока из воде извукли људи који су приватним чамцем пловили Савом. Она је, по речима очевидаца, била веома потресена и непрестано понављала да не жели више да живи.

М. Вујачић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести