Синови „славних” криминалаца настављају стопама очева

Да ивер не пада далеко од кладе и у области криминала, прошле недеље потврђено је у два случаја. У питању су синови Кристијана Голубовића и покојног Зорана Шијана.
zatvor, MUP, ilustracija
Фото: Tanjug/MUP, ilustracija

Најпре је син Кристијана Голубовића, ког је од очију јавности скривао готово две деценије, доспео је у медије јер је, како се сумња, у центру Београда насрнуо на младића Уроша П. и дрвеном палицом му поломио нос.

Лазар Ђукић, Кристијанов наследник, рођен је 1994. године у Београду. Кристијан и његова супруга Данијела одлучили су тада да у изводу из матичне књиге рођених Кристијан не буде наведен као његов отац јер је Голубовићев живот тада висио о концу.

Све то Голубовић је испричао приликом учешћа у једном ријалити програму, рекавши да је пре уласка у ријалити отишао у општину и признао очинство. До тада, старатељство над Лазаром имала је његова баба, мајка Кристијанове жене Данијеле, која је, наводно, забранила Лазару да говори о свом оцу због Кристијановог понашања.

Захваљујући одлучности државе, данас немамо ниједан организовани криминални клан, као што су то деведесетих и каснијих година била два најмоћнија у Београду (Марко Лопушина)

Кристијан Голубовић је један од малобројних преживелих из филма о жестоким момцима деведесетих година прошлог века „Видимо се у читуљи”. У полицијској акцији 2010. године ухапшен је са својом мајком Миланком. Она је заједно с Кристијаном приведена и задржана у притвору. Сумњичила се да је са сином и још неколико чланова групе учествовала у диловању дроге, што је она негирала пред истражним судијом. Касније је ослобођена оптужбе због недостатка доказа, а Кристијан тренутно издржава казну, а у затвору би требало да буде до 2020. године. Неколико пута је подносио молбе за условни отпуст да би учествовао у ријалити програму.

Иначе, Кристијанов отац је био у затвору због тешке пљачке која је завршена убиством.

Зоран Шијан био је први човек „сурчинаца”, некада најбоље организованог криминалног клана у Србији, а његови мушки наследници изгледа да су кренули његовим стопама па свако мало пуне странице црних хроника.

Последњи инцидент Шијанових наследника догодио се средином прошле недење, када је његов ванбрачни син Вукашин (20) ухапшен с још двојицом младића због сумње да је учествовао у пуцњави на Новом Београду у којој је у шаку рањен Стефан Р. (30).

Најмлађи Шијан осумњичен је да је подстрекивао друга да убије мушкарца који је покушао да спречи дивљање те групе младића.

Вукашин Шијан је Шијанов син ког је добио у ванбрачној вези с Горданом, некадашњом другарицом певачице Гоце Божиновске, Шијанове тадашње супруге.

Вукашинов полубрат Мирко Шијан такође је добро познат органима реда по бахатом понашању. Он је хапшен и привођен због туче испред једног угоститељског објекта на Копаонику. Он је 2016. године привођен и због кокаина, а добро је познат и по бахатој вожњи и изазивању удеса.

Зоран Шијан био је први човек „сурчинаца”, некада најбоље организованог криминалног клана у Србији. Бивши репрезентативац у кик-боксу Зоран Шијан убијен је 27. новембра 1999. године у 35. години. Шијаново убиство остало је нерешено иако су се помињали могући егзекутори.

„Краљ” синтетичке дроге у Србији др Милан Зарубица први пут је ухапшен 2003. године због производње велике количине амфетамина. С њим је тада ухапшен и његов отац Филип, који је био оптужен за паковање и уговарање преузимања таблета. Син је тада добио 11 година робије, а отац две.

Родитеље и децу није „заобишао” ни привредни криминал. Марта 2011.  године ухапшени су Бранко Јоцић, бивши директор ЈП „Путеви Србије”, и његова мајка Радмила. Лисице су стављене још и неколицини Јоцићевих сарадника, којима се на терет ставља да су приликом уговарања радова на санацији клизишта на подручју општина Крупањ и Лозница злоупотребили паре добијене од Европске банке.


Џепарење, обијање, просјачење...

Тачна статистика о броју кривичних дела у која родитељи увуку децу не постоји. У полицији се слажу да, иако су такви догађаји појединачни и не дешавају се често, појава није безначајна, а најчешће су код ситнијих криминалаца у питању имовински деликти. Као по правилу, очеви воде децу у џепарења, крађу робе за препродају или обијања станова јер лако прођу кроз прозор, а мајке у типовања, просјачења и преваре.


Он је у затвору провео 14 месеци, а 10. маја ове године осуђен је на пет година затвора.

Од Радмиле Јоцић, мајке Бранка Јоцића, одузет је стан површине 63 квадратна метра у Лозници.

За доброг познаваоца дешавања у криминалним водама Марка Лопушину такве појаве нису изненађење.

– Деца уче и прихватају оно што виде од својих родитеља – истиче Лопушина у изјави за „Дневник”. – Створене су генерације делинквената и криминалаца и „кућу” криминалистичке мануфактуре тешко је брзо искоренити. Не постоји начин да се дете криминалца избави из канџи зла и постане узоран грађанин.

Тај познавалац дешавања у тзв. српском подземљу истиче да, без обзира на то што је реч о појединачним случајевима, криминалистичке активности наследника „славних” очева нису за занемаривање и држава успева да им стане на пут.

– Обим криминала у нашој земљи се не повећава, без обзира на то што је мафија променила тактику деловања. Ипак, захваљујући одлучности државе, данас немамо ниједан организовани криминални клан, као што су то деведесетих и каснијих година била два најмоћнија у Београду – истиче Марко Лопушина.

М. Бозокин

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести