Он је ухапшен 5. јануара приликом контроле на прелазу Рача, на улазу у БиХ.
Истовремено, у Бечу чека изручење Србији Стефан Вилотијевић (23), који је рањен 21. децембра прошле године у пуцњави у којој је убијен Владимир Рогановић. Тек након тога је откривено да је за Вилотијевићем Србија расписала потерницу. Он је прекјуче, уз кауцију од 20.000 евра, пуштен из притвора и биће на слободи до изручења Србији.
Колико је тачно држављана Србије на Интерполовим потерницама јавности није познато. По неким незваничним подацима, на потерници Међународне организације криминалистичке полиције – Интерпол, која важи у 190 земаља, налази се 25 српских држављана, од којих 21 на црвеној а четири на жутој.
Број српских држављана чије се хапшење тражи, сматрају многи, далеко је већи. Наиме, у ту бројку нису урачунати наши држављани чије хапшење тражи Хрватска. По незваничним информацијама, од потерница с Банских двора стрепи најмање 1.200 Срба.
На црвеној потерници највише се за српским држављанима трага због организованог криминала, убиства, тероризма, пљачки, злочина против човечности... Због тих дела цео свет трага за 20 мушкараца и једном женом. Ради се о Слободанки Тошић, бившој мисици БиХ, која је осуђена за саучесништво у убиству озлоглашеног криминалца Ђорђа Ждралеа 13. априла 2006. године у Источном Сарајеву. Бивша мисица се доводи у везу с криминалном групом Дарка Елеза, који служи деветогодишњу затворску казну у Београду због убиства и пљачке.
Суд БиХ је њу 2. марта 2016. године осудио на 2,5 године затвора због тога што је била чланица удруженог злочиначког подухвата и саучесништва у покушају убиства Ждралеа. Она је казну издржавала у олакшавајућим околностима, у кућном притвору у Хан Пијеску, одакле је, наводно, и побегла.
Због двоструког убиства које је пре више од десет година уздрмало југ Јадрана још се трага за Комненом Чпајком из Бродарева. Он се сумњичи да је убио Лазара Драшковића и његову пријатељицу Мају Јанковић у будванском насељу Лази.
Иако су медији претпрошле године објавили да је у Немачкој ухапшен Иван Миловановић, за којим се трага под сумњом да је члан „Пинк Пантера”, он је и даље на црвеној потерници. За Миловановићем се трага због пљачке у Лимасолу 10. децембра 2012.
Због посредовања у незаконитој продаји станова из фонда Владе Србије, на Интерполу је и Мирјана Марковић, удовица Слободана Милошевића, међутим, њена је потерница невидљива, објашњено је медијима.
Када је реч о жутим потерницама, на њима су четири особе, а међу њима је и Барбара Витез (16). Подсетимо, ради се о девојчици из Сенте која је 25. новембра прошле године нестала на мосту на Тиси.
Иначе, када се Србија упореди са земљама у региону, нисмо најгори ако уземо у обзир колико наших држављана има на Интерполовој црвеној потерници. БиХ има њих 106 на црвеној потерници, Бугарска 60, Црна Гора 13, Хрватска 19...
Када се криминалцима или обичним грађанима губи сваки траг, кад постану недоступни суду и полицији, или родбина пријави нестанак, у акцију ступају оперативци МУП-а Србије. Преко својих подручних јединица тај одсек Криминалистичке полиције реагује и приводи „лицу правде”, односно проналази нестала лица. Одељења за потраге постоје при свакој полицијској управи. Служба реагује по захтеву суда, полиције и грађана.
Потерница, која се расписује по наредби суда, садржи личне податке траженог и квалификацију дела због којег се издаје, као и меру која се преузима. Суд може, али не мора, да одреди притвор за тражено лице, предочавају из МУП-а Србије.
Процедура је следећа: на основу сагласности суда, подручна полицијска управа захтев доставља МУП-у, одакле се даље прослеђује националном Интерполу у Београду, који се, на основу сагласности Министарства правде и њихове оцене, обраћа бази Интерпола у Лиону.
Одсек за потраге се бави и проналажењем несталих лица. С обзиром на то да нестају људи разних годишта, професија, здравственог стања... број је поприличан. У полицији наглашавају да нису сви нестанци исти.
– Беже сви – преноси један инспектор. – Нема правила. Беже деца, одрасли, најчешће душевно оболели, беже људи лошег материјалног стања, беже дужници.
Постоји пет боја Интерполових потерница, а свака означава и њихову садржину:
- црвена је најпознатија, а расписује се за починиоцима најтежих кривичних дела, који морају да буду ухапшени и испоручени.
- жута представља међународну објаву за проналажење несталих лица.
- наранyастом се упозоравају полиција, државне службе и интернационалне организације о потенцијалним опасностима (бомбе...)
- плава је обавештење о прикупљеним подацима о бегунцу или његовим криминалним активностима.
- зелена се расписује да би се добила обавештења или дала упозорења о бившим осуђеницима за које се сумња да могу починити кривично дело у другим земљама.
- црна се расписује за идентификацију лешева.
Кад је реч о „нестанку” дужника, наглашава да људи који у пословању имају проблеме, који се презадуже, неки пут беже од певерилаца, неки пут од закона, а некад и од једног и од другог.
Осим полиције, потернице распосују и судови. Како „Дневник” сазнаје, просечан број судских наредби за издавање потернице током године у Вишем суду у Новом Саду је двадесетак.
Иначе, издавање потернице може се наредити ако је окривљени, против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела које се гони по службеној дужности, у бекству, а постоји наредба за његово довођење или решење о одређивању притвора, рекли су нам раније у Вишем суду у Новом Саду. У том случају издавање потернице наређује суд пред којим се води кривични поступак.
Издавање потернице наредиће се и у случају бекства окривљеног из завода у којем издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе, али тада наредбу о издавању потернице доноси управник завода.
Издавање потернице због бекства окривљеног у току кривичног поступка условљено је одређеним законским условима. Први се односи на врсту кривичног дела (дела које се гоне по службеној дужности), а други – на постојање одређених судских одлука (постојање наредбе за довођење окривљеног или решења о одређивању притвора).
Издавање потернице због бекства окривљеног је факултативно, што значи да суд може одлучити да уместо потернице употреби неко друго средство ради обезбеђивања присуства окривљеног, док је издавање потернице због бекства осуђеног из завода у којем издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе обавезно.
У оба случаја, потерница се доставља органима полиције ради извршења. У даљем поступку, потерницу спроводи полиција надлежна по месту суда пред којим се води кривични поступак, односно завода из којег је побегло лице на издржавању кривичне санкције.
На основу Кривичног законика, кривично гоњење се не може предузети када протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године. У случају застарелости извршења казне, изречена казна се не може извршити када протекне три године од осуде на казну затвора преко једне године.
У оба случаја се ради о релативној застарелости. Када је у питању апсолутна застарелост, потребно је да протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне као и за застарелост кривичног гоњења. У оба случаја се примењују правила везана за ток и прекид застарелости.
На потерницама Интерпола расписаним по налогу српских судова, које су поново видљиве полицијама држава његових чланица, има укупно 16 Албанаца осумњичених за ратне злочине на Косову и Метохији, док ће потернице за Рамушом Харадинајем и Хашимом Тачијем, иако су све време у систему, за сад остати „невидљиве”.
М. Бозокин
Д. Николић
