Нема дана да цариници на неком од граничних прелаза не заплене робу коју су кријумчари покушали да унесу у Србију. Шверцује се све, од дроге, нафте, девиза, до антиквитета и заштићених животињских врста.
Од почетка године откривено је 220 килограма разних врста наркотика, највише марихуане, хероина и кокаина, а приметно је све чешће кријумчарење синтетичких дрога.
По речима начелника Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина Ивана Рибаћа, врло је тешко привести правди потенцијалне кријумчаре јер користе поштанске пошиљке, курирске службе, али и класичан друмски превоз. Он подсећа на то да царински службеници констатно имају посла, али да су због годишњих одмора и велике флуктуације туриста додатно појачане мере контроле на границама.
– Онај ко одлучи да ради, на пример, у одељењу којим ја руководим, од почетка мора да зна да нема слободних дана, годишњих одмора и да мора да буде спреман да буде подређен свом послу 24 часа јер је то просто тако – појашњава Рибаћ за „Дневник” , и додаје да свако ко се запосли у царинској служби, нарочито у Одељењу за сузбијање кријумчарења, пролази перманентне стручне обуке. – Уз то, сваки цариник поседује и одређену личну анализу ризика, уз то мора да буде и добар психолог да би кроз неколико питања могао да процени да ли нешто искаче из уобичајеног шаблона. Осим те аутономне анализе ризика, у царинској служби постоје одељења која се баве обавештајним радом и анализом ризика, преко којих стижу одређене информације, а ту су и међународна размена података и добра сарадња с осталим службама у земљи.
Наводећи неке примере из праксе, Рибаћ додаје да се мање количине наркотика теже проналазе и да је било примера њиховог сакривања у доњем вешу, кутијама цигарета, лекова, смећу баченом на под аутомобила и слично. Међу већим овогодишњим запленама наркотика издваја откривање 44 килограма марихуане на граничном прелазу Хоргош, у аутобусу који је саобраћао на линији Београд–Беч.
Како наводе у Царини, наркотици се и даље кријумчаре преко такозване старе руте, којом се хероин с Истока, пре свега из Авганистана и Турске, преко Србије, транспортује ка Западу. И албанску марихуану покушавају преко Србије да прошверцују до европских земаља. Кокаин се из Јужне Америке преко великих европских лука кријумчари ка нашој земљи па даље ка Истоку. Синтетичке дроге је тешко је открити јер су лагане и врло лако се могу прошверцовати путем поште.
Нарочито добре резултате цариници постижу у спречавању кријумчарења девиза.
– Од почетка године заплењено је готово два милиона евра, а треба напоменути да се тај новац директно слива у буyет Републике Србије. Осим фискалног аспекта, овде је значајан и безбедносни јер такав новац обично потиче из нелегалних активности, најчешће од продаје дроге, да би поново био пласиран у неке криминалне активности – каже Рибаћ, и открива да постоје три модалитета кријумчарења, на телу и у телу, у пртљагу и у превозним средствима, али да су царинским службеницима, захваљујући искуству и међународној размени обавештајних података, добро познати сви могући начини шверца.
Да нема скривеног места којег се кријумчари неће досетити да би пренели дрогу преко границе, уверили су се цариници на излазу граничног прелаза Градина када су открили марихуану сакривену у јастуку. Прекршај је откривен у БМВ-у швајцарских регистарских ознака којим је из Швајцарске ка Турској путовао један 22-годишњи швајцарски држављанин турског порекла. На питање да ли има нешто да пријави, путник је одговорио одрично, али су цариници ипак, на основу појачаног царинског надзора излазних путника и анализе ризика, издвојили аутомобил, возача и његов пртљаг за контролу. Интуиција их није преварила јер су у јастуку који је био на задњем седишту пронашли пластичну кесицу с око 50 грама марихуане.
Да царински скенери, који непогрешиво откривају све што одступа од пријављеног камионског товара, представљају демотивишући фактор за илегалне миграције, потврђује и чињеница да је током августа забележен мањи број таквих случајева. На излазној страни Хоргоша недавно је скенер открио три људске силуете у приколици камиона београдских регистарских ознака који је путовао од Србије ка Француској. У товарном делу шлепера цариници затекли тројицу Авганистанаца међу товаром чаја од бруснице, кора за питу и вакуумираног киселог купуса. На прелазу Шид је 23. августа један 35-годишњи возач шлепера београдских регистарских ознака рекао царинским службеницима да сумња да су у приколици „слепи путници”. Прегледом камиона установљено је да је возач имао право јер су међу товаром вишања у алкохолу откривена тројица младића из Авганистана.
Кријумчари се различито понашају, од случаја до случаја. Понашање зависи пре свега од тога да ли је неко уопште свестан да има „још нешто” у возилу. Углавном их одају ситнице. Некада је то нервоза, појачано знојење руку, стално освртање, пале цигарету за цигаретом…
Неретко се дешава да се појединци искористе као курири који ни не слуте шта им је у возилу. Тако једном приликом возач није знао да превози кокаин у возилу. Њему је било речено да превезе возило, али не и да је у њему дрога.
За разлику од њега, неретко поједини возачи аутобуса шверцују робу у вентилационим
отворима, просторима за климатизацију, у страницама, простору између стакла, бочних врата, као и у фабричким шупљинама које се могу искористити...
Цариници се не ослањају само на интуицију него и на специјалну опрему, попут скенера. У јединици за рад на скенерима ради око 30 за то специјално обучених цариника, који на скенерима прегледају сва возила, и то за неколико минута. Зраци продиру кроз сваку материју, укључујући и тридесетак центиметара дебео челик. То значи да је било какав покушај скривања чисто губљење времена јер зраци продиру кроз материју и показују на слици облике и затамњења која сугеришу да се у товару налази нешто што не би требало да буде ту, дакле нешто сумњиво.
Осим скенера, на откривању кријумчарене робе од велике помоћи је и пет службених паса, који су обучени за откривање дроге и цигарета.
Треба нагласити да, упркос великим гужвама на граничним прелазима, цариници постижу одличне резултате.
– Заједно са својим руководством правимо годишње стратешке планове, дефинишемо приоритете, критичне периоде и, сходно томе, приоритетне задатке. Тачно знамо у којем је периоду одређена врста робе потенцијално најризичнија. То су сада, примера ради, дуван и дувански производи, на којима је зарада, због разлике у цени на нашем и европском тржишту, огромна. Добит је готово иста као на наркотицима, а казнена политика неупоредиво блажа – казао је Рибаћ.
Кључ успеха у борби с кријумчарима је дефинисање приоритетних задатака, стратешко планирање и правовремена реализација тих планова уз помоћ добро обучених, одлично опремљених и дисциплинованих службеника, сазнајемо од наченика Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина Ивана Рибаћа.
Дубравка Николић
