Очекује се да ће та одлука имати далекосежан утицај на испитивање и медицинско коришћење марихуане широм света.
Пре гласања, канабис и смола од канабиса били су на листи поред хероина, метадона, морфина, опијума и кокаина. Комисија УН за наркотике укључује 53 земље чланице, а гласање о рекласификацији марихуане било је веома напето – предлог је усвојен с 27 гласова за и 25 против, уз украјински глас који је био одсутан.
САД и већина држава Европске уније гласали су „за”, док су Кина, Пакистан и Русија били међу државама које су се противиле предлогу, преноси „Форбс”.
Комисија је разматрала и друге предлоге, попут стављања посебних препарата на бази ТХЦ-а на листе лекова, али ниједан од пет предлога није усвојен.
– Такав исход не значи да ће се легализација ођедном десити широм света, али би могао бити прекретница – казала је директорка у фирми „Глобал Ц” која лобира за употребу марихуане у медицинске сврхе Yесика Стајнберг.
Тржиште марихуане, која се користи у медицинске и рекреативне сврхе, процењује се да ће до 2025. године достићи вредност од 34 милијарде долара.
Марихуана је најзаступљенија ПКС у свету, с највишом преваленцом међу одраслом популацијом. Производи се и користи у већини земаља света, док је производња смоле или хашиша ограничена на Северну Африку, Блиски исток и Југозападну Азију.
Податак да се осам од десет заплена ПКС-а односи на марихуану и смолу канабиса упућује на закључак да је канабис најкоришћенија ПКС у Европи. Посебно је тражен међу млађом популацијом. Процењује се да 14,6 милиона младих Европљана старих од 15 до 34 године (11,7 процената те старосне доби) користи марихуану, од чега је 8,8 милиона старо од 15 до 24 године.
Висока доступност марихуане на европском тржишту утиче на перманентно смањење цене, која се креће од осам до 11 евра грам, што је чини приступачном психоактивном супстанцом.
На илегалном европском тржишту заступљена је марихуана која се производи у земљама Европе, као и марихуана која се кријумчари у Европу из северне Африке (Мароко) и југозападане Азије (Авганистан).
Холандија је једна од значајнијих европских држава у којима се производи марихуана и чвориште је за дистрибуцију смоле канабиса. Значајни произвођачи су и Белгија, Чешка Република, Данска, Немачка, Италија, Шпанија, Словачка и Шведска.
Одређене количине биљног канабиса производе се у Албанији и кријумчаре у западноевропске земље, преко Западног Балкана. Локалне организоване криминалне групе дистрибуирају их у западноевропске земље.
У Европу се марихуана и смола канабиса најчешће кријумчаре из северне Африке (Мароко), преко Средоземног мора у Шпанију, која је главна улазна капија за даљу дистрибуцију у Западну Европу.
Производњу модификоване марихуане у вештачким условима („сканк”), као и на плантажама у многим земљама Европе, контролишу организоване криминалне групе или појединци из криминогене средине и тако задовољавају потребе домаћег тржишта и тржишта суседних земаља, користећи софистицирану опрему и стручна знања.
Врло је тешко одредити количину марихуане која је потребна за локално тржиште у Србији, као и висину оствареног профита. Марихуана за уличну продају обично се набавља у количинама од пола килограма до килограм, по 1.000 до 1.500 евра, у зависности од дела кријумчарске руте на којој се нуди за продају.
Уличних дилера марихуане, за разлику од других ПКС-а, има како у већим градовима, тако и у мањим. Модификовану марихуану – „сканк” продају у мањим паковањима, „квотер” (0,2 до 0,25 грама) и „тера” (0,3 грама), за осам до десет евра.
Организоване криминалне групе које се баве производњом и кријумчарењем марихуане су мултинационалне, превасходно састављене од држављана Шпаније, Марока, Холандије, Италије и Албаније. Ту су и вијетнамске ОКГ, које се у производњи ослањају на вијетнамске ирегуларне мигранте и жртве трговине људима, које раде на великим плантажама марихуане.
Насупрот трендовима у Западној Европи, где се у већој мери користи марихуана и хашиш, у Југоисточној Европи се претежно користи биљни канабис. Подручје Југоисточне Европе и Западног Балкана угрожено је кријумчарењем марихуане из Албаније као највећег произвођача у том делу Европе. Иако је проценат ТХЦ-а у њему нижи од европског просека, албански канабис је и даље веома популаран. О томе сведочи и чињеница да су на
Западном Балкану заплене те марихуане последњих година удвостручене.
Доступност марихуане на локалном тржишту последица је чињенице да се Србија налази на централној балканској рути за кријумчарење марихуане, као и повећања домаће производње марихуане у природним условима и модификоване марихуане „сканк” у вештачким условима.
Препозната су три крака на рути кријумчарења марихуане из Македоније у Србију. Један води преко граничног прелаза Табановци и даље Коридором 10 до Београда, а други преко Косова у централну Србију.
Из Београда се марихуана делом кријумчари преко граничног прелаза Хоргош у Мађарску, а другим делом преко граничног прелаза Батровци у Хрватску, а потом у Западну Европу.
Да би смањиле ризик од откривања и заплене кријумчарене марихуане, ОКГ, уз подршку локалних криминалних група, складиште марихуану у пограничном појасу, а потом је у мањим количинама континуирано кријумчаре према Западној Европи. Криминалне групе су мешовитог националног састава и чине их Срби с Косова и Метохије, као и Албанци из те покрајине.
Истом кријумчарском рутом и на исти начин, ОКГ и криминалне групе које се баве кријумчарењем марихуане, кријумчаре и оружје и акцизну робу (дуван, цигарете и друго).
Д. Николић
М. Бозокин
