Груминг се најчешће везује за негу кућних љубимаца и то је примарно значење појма. Међутим, када је о деци реч, груминг описује успостављање односа поверења и емоционалне повезаности између детета и одрасле особе, с циљем врбовања и искориштавања у сексуалне сврхе.
Пре интернета, уколико би смо приметили да је неко непознат превише близак с нашим дететом, могли смо брзо да реагујемо и спречимо тај конакт, али данас је ова мисија много тежа, упозоравају из Фондације.
Деца данас имају приступ интернету скоро од првог дана рођења. Најпре преко таблета, затим телефона и компјутера. Баш преко њих, деци тако блиских справа, грумери проналазе пут до наивних дечијих глава.
- Грумери нису обични људи које можемо да сретнемо сваки дан. Они су врсни манипулатори који се служе испробаним техникама за упознавање деце. Они постају њихови познаници са интернета, затим ’’најбољи пријатељи’’ у које имају поверења, а врло често и ’’онлајн момак/девојка’’, и то све због једног циља – дељење нагих фотогарафија или видеа - истичу из Фондације.
Грумери се представљају као вршњаци деце. Они нису класичан тип педофила који се разоткрива тако што се с дететом одмах упусти о приче о сексу. Не. Ови људи су опасни зато што су стрпљиви. У стању су да се и годинама претварају да имају девет, 10, 11 година. Они с децом причају о домаћим задацима, о првим симпатијама, игрицама, наставницима и родитељима.
- Пре успостављања контакта с дететом, ови предатори надгледају групу деце, њихову комуникацију, круг пријатеља, локацију и положај у друштву. Затим, када прикупе довољно информација, спремни су да из групе издвоје дете за које су оценили да ће најлакше да наседне на њихову причу. Цео овај процес се одвија споро и готово природно тако да у великом броју случајева грумера не успевају да открију ни родитељи, а камоли деца - кажу у Фондацији “Тијана Јурић”.
Иако су жртве деца оба пола, ипак има више девојчица које су мета овакве врсте манипулације. Један од најпознатијих случајева је случај Франка Р. из Холандије, који је 2005. године грумингом успео да око 300 девојчица узраста од 10-17 година, наведе до сексуалних активности, углавном онлајн, а 11 девојчица је успео да искористи и уживо. Заплењено је око 26.000 филмова и око 144.000 фотографија које су пронађене на његовим рачунарима, као и велики број снимака телефонских разговора и дописивања преко телефона.
На овај тип прикривеног злостављања може да наседне свако дете, без обзира колико је промишљено, вешто или паметно.
Вребају и из сајбер јазбина
Педофили, осим на друштвеним мрежама, вребају и у такозваним сајбер јазбинама, о којима највише знају они који их стварају, затим педофили који их користе, али и полиција, која покушава да сузбије то кривично дело.
Реч је о просторијама из којих се путем интернета и уживо, за новчану надокнаду, преносе сцене сексуалног злостављања детета. Дакле, неки педофил с било које тачке на свету може да плати особи која држи сајбер јазбину, да закаже термин, а онда да то злостављање прати путем рачунара.
Сајбер јазбине су врло организоване. Постоји група која све то припрема, затим лице које има полни однос са жртвом, педофил који све то гледа и плаћа, и на крају, група која тај материјал претвара у снимак и касније га промовише и продаје широм света за новчану надокнаду.
Број откривених случајева педофилије континуирано расте, што сугерише на озбиљност проблема. Знатан број дечјих злостављача управо из тог разлога користи интернет као медиј где могу анонимно доћи до дечје порнографије, а интернет умногоме помаже развоју и ширењу педофилије.
Педофилија спада у групу поремећаја полне склоности која је неуобичајена или екстремна. Сама педофилија представља поремећај када је полна склоност усмерена према деци или када особа има сексуалне нагоне према деци. Реч је о поремећају нагона због којег се приближавају деци, често бирају занимања која им дозвољавају приступ детету, могу бити чак и чланови породице, пријатељи, и реч је о особама које имају одличне вештине у комуникацији с децом.
Истраживања показују да су педофили углавном повучени, несигурни људи, незреле сексуалности, који се с одраслом особом осећају неугодно, тако да своју зону сигурности налазе у односу с децом и ка њима усмеравају своју сексуалност.
Педофили углавном имају комплекс ниже вредности, а могу се препознати тако што се крећу по местима где се окупљају деца. Они као предатори интензивно прате и гледају децу по парковима, у близини школа, вртића, дечјих играоница, игралишта...
Подсетимо, акција „Армагедон”, у којој су хапшени осумњичени за педофилију, најдуговечнија је полицијска истрага, чији је циљ проналажење сексуалних предатора на интернету и сузбијање онлајн педофилије. Министарство унутрашњих послова акцију спроводи од 2010. године, а у њој учествују Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала, у сарадњи с Вишим јавним тужилаштвом у Београду – Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала.
Д. Николић
