Министарство унутрашњих послова интензивно трага за непознатим мушкарцем, имајући у виду да се, у складу с налогом Првог основног јавног тужилаштва у Београду, спроводе предистражне радње због сумње да је он угрозило живот и тело М. А. и њене шестомесечне ћеркице, па у циљу идентификовања тог лица позива грађане да пруже потребне информације о особи чију фотографију достављају.
Расписивање новчаних награда грађанима за пружање полицији информација које би довеле до расветљавања злочина у Србији је ретко и дешава се у случајевима нерешених тешких кривичних дела која су посебно узнемирила јавност.
– То је уобичајена метода полиције, да, када на основу видео-технике не може да сазна о коме је реч, позове грађане у помоћ – каже за „Дневник” бивши обавештајац Божидар Спасић.
По његовој оцени, „то је последња мера коју полиција примењује да би покушала некога да измами, али и знак да нема добрих доказа”. Сматра и да у нашим условима то може деловати и деструктивно.
– Новчане награде више су манифестација неке воље и жеље да се открије нешто – истиче Спасић. – Доводи се у опасност и онај ко открије информацију, као и читав посао. Мислим да они који би дали информацију немају поверење у оне који расписују награду. Полиција мора да каже које још користи и какву заштиту нуди ономе ко би нешто открио.
Колико је тај метод у нашој земљи успешан и да ли је нека таква награда исплаћена?
У МУП-у наводе да је помоћ грађана у решавању кривичних дела драгоцена. Дешавало се да добију информације, како из пријатељског окружења извршиоца, тако и из родбинског. Новац као мотив неким грађанима уме додатно да „отвори очи и одреши језик”.
Криминолог Добривоје Радовановић указује на то да у пракси код полиције постоји следећа слика: ако тражи помоћ грађана, или чак и ако не тражи, постоји море позива – „ја сам то видео”, „ја то знам” или „чуо сам, начуо”.
– Већина тих позива су, нажалост, неквалитетни, лажни или потпуно непоуздани, али полиција то веома добро зна – указао је раније Радовановић.
Не постоје подаци о томе колико је тај метод у Србији успешан и да ли је нека таква награда исплаћена. Божидар Спасић указује да се те награде ретко исплаћују јер полиција ипак до осумњиченог стигне пре грађана.
У Немачкој је, на пример, расписивање награда чешћа пракса него код нас. Тамо се на неким телевизијама једном недељно емитује емисија у којој објављују имена криминалаца које траже по разним делима. Те награде су до 5.000 евра и врло су ефектне. Али се мора нагласити да су то осумњичени за лакша кривична дела и крађе.
Расписивање награда свакодневица је и у Америци, где то често даје добре резултате.
Код нас је једну од највећих новчаних награда нудио некадашњи министар полиције Душан Михајловић. Они је 2001. године обећао 300.000 тадашњих немачких марака сваком ко пружи доказе о починиоцима или наручиоцима 22 нерешена убиства, међу којима су биле ликвидације Славка Ћурувије, Радована Стојичића Баyе и Момира Гавриловића Гавре.
Средином јуна 2017. године МУП Србије и компанија НИС су понудили два милиона динара ономе ко да тачну информацију у вези с убиством Кристине Каплановић (19), раднице НИС-а која је смртно рањена на бензинској станици „Велики Мокри Луг” 25. маја 2017. године.
Полиција је средином августа те године ухапсила М. С. због сумње да је убио деветнаестогодишњу Кристину. Остало је, међутим, непознато да ли је висина награде довела до проналажења осумњиченог, и колико.
Подсетимо и на то да је пре више од деценију Србија нудила по милион евра за помоћ у проналажењу некадашњег председника Републике Српске Радована Караyића и команданта ВРС-а генерала Ратка Младића. Ни то није помогло јер су се они и даље успешно крили, све док једног дана, ипак, нису откривени.
Осим државних органа, дешавало се да и грађани распишу новчану награду. То је својевремено учинио Слободан Шарановић, решен да открије наручиоце убиства свога брата Бранислава 2009. године. Јавно је поручио убицама и њиховим помагачима да, не само да их неће прогонити већ да ће их богато наградити уколико му укажу на организаторе тог злочина. Понудио је награду у шестоцифреном износу у еврима. Остало је незабележено да ли му се ико јавио и дао одређене информације, а Слободан Шарановић је, подсећамо, у марту 2017. године убијен у Будви.
М. Бозокин
