Да ли та монструозна реченица коју изговара имагинарни голобради филмски преступник, донекле ипак осликава домете девијантних трендова данашњице која сексање промовише као некакав хоби и пијење кафе, а јавно показивање обнажених и нагих тела, интимних делова, подстиче као моду „царица“ и „царева“ за „севање“ међуножја и стражњица, од чега, јел’те, „само пљуште лајкови, сви падају у несвест и није им добро“?
У сваком случају, не би требало да буде добро ни прилично маленом и сиромашном друштву у којем у току једне године буде пријављено око три стотине случајева силовања, од којих су половину извршили малолетници.
Адвокат Небојша Милосављевић сматра да би наше друштво требало да предузме опсежне и делотворне мере ради превенције свих облика сексуалног насиља и заштите деце јер кажњавање починилаца нема утицаја на смањење броја деликата, без обзира на то колико је казна строга. Милосављевић, као уосталом и многе његове колеге, а и стручњаци у области социологије и психологије, сматрају да патолошке појаве, међу којима и сексуално насиље, све учесталији случајеви педофилије, силовања деце од старијих малолетника, истополна силовања у оквиру малолетничке популације, треба посматрати делом и као цех вишегодишње систематске деградације породице, јавног морала и претварања друштва у бесрамни брлог.
Кад је реч о делинквенцији малолетника уопште, као најважније факторе који стварају плодно тло за појаву те врсте криминалитета, Републичко јавно тужилаштво у својој анализи наводи да се „разлози налазе у тешкој економској и материјалној ситуацији, затим недовољном васпитном утицају породице и школе, негативном окружењу малолетника као и појединих медија који промовишу насиље и лагодан живот без довољно позитивних примера који би утицали на живот малолетника“.
У извештају Републичког тужилаштва се наводи да је прошле године због силовања пријављено 135 малолетних починилаца. По изнетим подацима, највећи број, укупно 11, регистрован је на територији коју покрива Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду, што је, како се констатује, знатно више у односу на територију Апелационог тужилаштва у Београду, где су регистрована три малолетна извршиоца.
Нису изнети подаци о животном добу жртава силовања које су починили малолетници. У информацији о пунолетним извршиоцима кривичног дела силовња такође је наведен само број пријављених, укупно 130 прошле године, али није наведен број случајева обљубе с дететом.
Небојша Милосављевић сматра да се број случајева малолетничког сексуалног насиља и инцеста повећава.
– Раније судска пракса није познавала та кривична дела, барем не у толикој мери у којој се данас појављују – указује Милосављевић.
Велики је утицај дроге, као и интернета, појава кривичних дела с елементима насиља, али и разне друге околности утичу на то да та кривична дела буду актуелна и у малолетничкој популацији. У последње време се, како напомиње Милосављевић, „нажалост, може рећи да су та кривична дела ’ушла у моду’“.
– Старосна граница се померила тако да је и код деце створена патологија асоцијалног понашања, што је производ живота данас, у 21. веку. Кривична дела с елементима насиља, која иду уз употребу силе и озбиљне претње, генеришу много озбиљније појаве, тако да тиме треба да се позабави цело друштво, школе, васпитини центри, породица, која је у сваком случају затајила. Сигурно је да се високим кривичним санкцијама и казнама то зло не може спречити – наглашава Милосављевић. – Пракса је показала да се ни изрицањем најстрожих казни није зауставио пораст броја кривичних дела с елементима насиља. Држава, наравно, треба да има у свом кривичном закону предвиђене одговарауће казне за та кривична дела и починиоци треба да буду адекватно кажњени.
Слаба тачка код нас је и то што преваспитни систем није у целости заживео како треба, тако да је рецидив прилично присутан.
– Има доста повратника, који су криминалну каријеру започињали након изласка из поправних домова за малолетнике, тако што су касније усавршавали своје „занате“ и онда чинили и многа друга тешка кривична дела. Тај преваспитни систем код нас се није нешто показао као успешан и треба радити на његовом побољшању – наводи Милосављевић.
У свету и млађи од 14 година одговарају
По мишљењу адвоката Небојше Милосављевића, Србија има добар систем кривичних санкција и казнену политику и у односу на малолетне извршиоце кривичних дела, а деца узраста испод 14 година нису кривично одговорна.
– Неке земље имају веома строгу казнену политику и за малолетне учиниоце, а кривично гоне и децу. Рецимо, у америчкој држави Луизијани, кривично се процесуирају деца од шест година. У Америци чак и извршиоци старости од осам до десет година, за тежа кривична дела добијају и по триста година. Познато је да за тешка кривична дела малолетници у појединим дражавама могу бити осуђени и на електричну столицу. У Европи такође има забележених случајева суђења деци, па да и деца узраста испод десет година могу бити осуђена на казне затвора. У Енглеској је познат случај да су деца стара испод десет година осуђена на веома високе казне јер су убила дете од три године тако што су га везала за шине и наишао је воз и прегазио га – наводи Милосављевић
На превенцији треба да ради друштво у целини, кроз васпитни систем, а пре свега кроз улогу породице у васпитању деце и малолетника и да се те појаве сведу на што мању могућу меру.
– То су, благо речено, лоше појаве, против којих се ефикасно може борити само радом на оздрављењу самог друштва – сматра наш саговорник.
Ј. Јаковљевић
