Одмах након несреће, екипа Хитне помоћи је изашла на лице места и указала му неопходну помоћ, након чега је дечак, због тежине повреда, пребачен на Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду.
С. Л. је у болницу примљен с тешким опекотинама, које је имао на 60 одсто тела. Дан након несреће, портпарол те здравствене установе др Андреа Ђуретић је рекла да је повређени петнаестогодишњак пацијент је тешког општег стања.
- Пацијент је интубиран и животно је угрожен. Он се налази у јединици интензивне неге дечје хирургије, а његово здравствено стање се прати и под надзором је лекара - казала је др Ђуретић.
Према незваничним сазнањима, дечак је 30. августа увече био у друштву двојице другара, када се, изненада, попео на вагон теретног воза који се налазио у железничкој станици Шид. Према речима житеља овог сремског места, дечак се, највероватније, из радозналости попео на вагон. У једном моменту се видео бљесак, након чега је струјни удар дечака одбацио с вагона.
Само два месеца раније, 25. јула, његов вршњак из Параћина - В. М. такође је на железничкој станици доживео струјни удар. И овај тинејџер је био у друштву два другара када га је, након што се попео на вагон воза, ударила струја. После збрињавања у ћупријској болници, тинејџер је, због тежине повреда, пребачен за Београд.
Нажалост, у несрећи која се догодила 7. маја, двадесетогодишњи младић страдао је од струјног удара из контактне мреже, када је око 3.20 часова покушао да се попне на вагон теретног воза на железничкој станици у Руми. На лице места изашли су припадници МУП-а и екипа Хитне помоћи, која је повређеног младића превезла до болнице, где је и преминуо.
Настрадали младић је на железничкој станици био с другом и чекао воз за Шабац, који је требало да крене у 3.45 часова. Међутим, према незваничним информацијам, нешто пре поласка воза, двадесетогодишњак се попео на теретни вагон и у тренутку када је кренуо да силази ударила га је струја. Према речима житеља Руме, претпоставља се да се несрећни младић попео на вагон како би направио селфи.
Због пењања на вагоне, од последица струјног удара из контактне мреже годишње на српским пругама настрадају три до четири особе, а најчешће је реч о младима.
У периоду од 2016. до краја јула ове године догодила се 31 несерећа као последица струјног удара на пругама у Србији. Од тог броја 12 особа је погинуло, док је 22 тешко повређено. У овој години било је шест оваквих несрећа.
Менаџер „Инфраструктуре железнице Србије” Ненад Станисављевић рекао је раније за Тањуг да половину од укупног броја погинулих и повређених од 2016. чине млади. Углавном су то тинејџери, старости 14, 15 и 16 година. Станисављевић је нагласио да ИЖС често апелује и упозорава да је пењање по вагонима, али и ходање по шинама опасно и да се може завршити смрћу или тешким опекотинама. Он је указао да се углавном млади пењу на теретне вагоне јер су приступачнији због степеница, и то чине из два разлога - или да би се доказали пред друштвом или да би направили селфи.
Објаснио је и да у неким ситуацијама није неопходно да се попну на вагон, већ је довољно да упадну у струјно коло које је удаљено и по пет или шест метара од каблова и задобију тешке опекотине од струје јер кроз каблове протиче струја снаге 25.000 волти.
Станисављевић каже да је тај проблем распрострањен по читавој Србији, те да су се несреће на пругама дешавале и у Шиду, Суботици, Јагодини, Руми, Великој Плани, Нишу...
Говорећи о решењима, менаџер „Инфраструктуре железнице Србије” Ненад Станисављевић, појашњава да је немогуће оградити три и по хиљаде километара пруга у Србији, као и да је тешко искључити струју јер међу вагонима има оних који чекају на саобраћај. Најбоље решење је едукација младих и информисање о опасности струјног кола.
- Све наше железничке станице имају окачена упозорења да није дозвољено кретање по прузи, али и медији нас подржавају и стално преносе наша упозорења и апеле о опасности струјног кола како би се спречили трагични случајеви - рекао је Станисављевић и додао је и да су предавачи ИЖС обишли велики број школа како би упозорили углавном дечаке од првог до четвртог разреда.
Овим проблемом се не суочавају само српске железнице, већ да је то глобални проблем.
По мишљењу психолога, млади имају потребу да се доказују и веома често нису свесни ризика у који се упуштају приликом прављења селфија и видео-клипова. Те ситуације се дешавају када се технологија да у руке детету, које се фотографише и снима на местима где други не смеју, а то су обично места која су врло опасна.
Стручњаци појашњавају да су таквим авантурама склонији млади до 21 године јер немају осећај страха и нису свесни последица које могу проистећи из њихових поступака. Један од фактора зашто су селфији постали толико популарни, по њиховим речима, јесте жеља да се повежемо с људима који нас окружују преко фотографија уз помоћ којих себе представљамо другима и свету. Тренд сликања селфија заправо хара светом, а људи често не размишљају о сопственој безбедности у жељи да направе што луђу фотографију.
Д. Николић
