Идентичан број суицида до почетка августа био је забележен и лане. Црна статистика казује да годинама себи одузме живот више мушкараца него жена. Ипак, посматрајући забрињавајуће бројке, уочљиво је да су се међу онима који су дигли руку на себе, жене знатно приближиле мушкарцима.
Црне цифре на годишњем нивоу се приближавају троцифреном броју, али пре три године у јужној Бачкој су забележена 93 самоубиства, у просеку сваки четврти дан по једно. На тај трагичан чин годинама се опредељује десетак одсто особа старости од 19 до 35 година, док је највише било оних преко 51 године.
Међу особама које су се одлучиле да одузму себи живот у Јужнобачком округу су незапослени, пензионери, студенти или ученици, пољопривредници и радници. Лица која су се одлучила на такав очајнички потез то најчешће чине вешањем, ватреним и хладним оружјем (код ватреног оружја за врло мало предњаче лица која су га имала у легалном поседу), а следе особе које су себи скратиле живот скоком с висине, па тровањем. Најчешћи мотиви за самоубиство на подручју које покрива новосадска полиција су нервно растројство и поремећај породичних односа.
Иначе, у Војводини се годинама на сваких 17 сати догоди по једно самоубиство. На целом подручју Србије стопа је мало нижа, али је и она изнад просека у Европи. Израчунато је да се у Србији годишње убије око 1.300 људи, од којих око трећина у северној покрајини, а ти подаци сведоче о томе да је ментално здравље становништва у држави лоше. Посебно забрињава податак да је суицид све израженији међу младима.
На Клиници за психијатрију у Новом Саду у више наврата су навели да таквим појавама доприносе многи фактори, од нагле промене метеоролошких услова до здравствених тегоба. Међутим, непосредни „окидач” за такав чин је индивидуалан, а неретко му кумује алкохол, док многи несрећници често понесу своју тајну у гроб, без опроштајне поруке. Осећај беспомоћности старијих људи који су остављени без икакве пажње, који уз болест остају још беспомоћнији, веома је присутан у таквим ситуацијама. Стари се осећају остављено, нарочито ако су остали без животног партнера. Осим одбачености и усмаљености, старије особе често имају и егзистенцијалних проблема. Особа која покуша самоубиство најчешће тиме шаље поруку да јој је тешко и да има велик проблем. Ипак, чињеница је да људи подижу руку на себе када изгубе веру и наду да ће се у будућности нешто променити.
На крају, поновимо да су, по речима стручњака, финансијски проблеми често један од разлога због којих се људи затварају у себе и почињу да буду бесни, док је много опаснији осећај безнађа. У таквој ситуацији, они се често не поверавају ни породици, а одлуку о самоубиству доносе у тренутку. У мотиве за тај чин често спадају и здравствени проблеми, губитак посла, немогућност снабдевања породице и неке друге потешкоће с којима људи не могу у критичном тренутку да се изборе.
Ваља напоменути да се сваке године 10. септембра обележава Светски дан превенције самоубистава, на иницијативу Међународне асоцијације за овај проблем, а уз подршку Светске здравствене организације, с циљем да се скрене пажња јавности на суициде јер спадају у водеће узроке преране смрти, али које је могуће спречити.
М. Вујачић
