Уметнички директор фестивала Иван Меденица подсетио је данас на конференцији за новинаре у Скупштини града Београда да је тематска линија овогодишњег Битефа ентропија заједнице/друштва у савременом свету, а уметничка линија концепта је имерзивно позориште које брише разлику измђу сцене и гледалишта.
"Оптимистички слоган Битеф фестивала сублимира на поетичан и духовит начин оно што смо хтели да постигнемо Главним програмом - да пружимо наду да је могуће у савременом свету створити другачију, праведнију заједницу, засновану на емпатији, сарадњи и подршци. Желимо да исходиште Главног програма буде то да кроз позоришне форме обновимо основне хуманистичке вредности", истакао је Меденица.
За пролог одабрана је представа "Београд на даљински" Римини протокола и ауторског тандема Штефана Кегија и Јорга Каренбауера, која ће се "играти" сваког дана фестивала и уводити публику и у тематску и у уметничку линију Битефа, јер публика добија слушалице преко којих прати женски глас и креће се од локације до локације по читавом Београду, навођена да преиспитају свој однос према граду.
На отварању биће, као што је већ најављено, изведена представа "Орест у Мосулу" НТГента, рађена по Есхиловој "Орестији" у режији Мила Рауа.
Рау поставља Орестију у Мосул у Ираку, који је потпуно разорен терором Исламске државе и америчким бомбардовањем, комбинује филмски материјал из тог града и позориснсу радњу, али за разлику од Есхила не нуди измирење, већ показује да насиље једних само рађа насиље других и да живимо у свету потпуног урушавања правде, права и демократије.
После више од 15 година на Битефу ће поново бити један од водећих немачких и светских редитеља Томас Остермајер и његово позориште Шаубине из Берлина са представом "Историја насиља", која се, рађена по бестселеру француског писца Едуара Луија, потпуно уклапа у тему о распаду заједнице, а у средишту приче је друштвено проблематична еротско-љубавна веза између студента из француске провинције и младог Арапина.
Прву целину фестивала која тематизује феномен распада друштва и заједнице заокружују "Младеж без бога" редитеља Борута Шепаревића (Загребачко казалиште младих и Монтажстрој, Загреб) и "YУРОПА" у кореографији Кудуза Оникека из Нигерије.
"Младеж без бога" третира проблем вршњачког насиља индукованог опсесијом видео игрицама и фотографисањем свега па и најгорих бруталности и њиховог шеровања на друштвеним мрежама, као и порастом нацистичких идеја међу младима, док плесна представа "YУРОПА" пружа аутентичан и врло дирљив поглед на избегличку кризу из угла жртава, Африканаца.
Меденица истиче да кулминациону тачку програма, после које покушавају да пруже наду, чине француски перформанс "Кућа Мајка" познате трансродне концептуалне уметнице Фије Менар и плесна инсталација "О месу и бетону" бразилске кореографкиње Лусиане Ларе.
"Перформанс ''Кућа Мајка'' затвара лук започет ''Орестом у Мосулу'': Од Рауове проблематизације формативног наратива античке, те тако и наше цивилизације, до јасног става Фије Менар да ништа нисмо учинили да спречимно уништење једног античког храма, симбола наше цивилизације, коју смо с много муке и зноја вековима градили и изградили", објаснио је Меденица, додавши да нас инсталација "О месу и бетону" суочава са наказама од ђубрета које је наша цивилизација створила.
Прелаз ка "хаппy енд"-у је представа "Али: Страх једе душу" редитеља Себастијана Хорвата (СНГ Љубљана) у којој гледаоци добијају улогу носилаца малограђанског друштва и грубо и дословно се мешају у љубавну везу старије немачке удовице, чистачице, и младог арапског гастарбајтера.
Ту су и две домаће представе "Тартиф" Игора Вука Торбице и "Зашто је полудео господин Р" Боба Јелчића које артикулишу идеолошки став о одговорности актуелног друштва, гледалаца као грађана, за оно што се дешава драмским јунацима.
Две представе којима се, према речима Ивана Меденице, достиже врхунац концепта фестивала израженог слоганом јесу "Ретке птице" француског новог циркуса у извођењу трупе "Вук за човека" из Лила и "Позвани" кореографа Сепе Бајенса у продукцији белгијске трупе "Ултима Вез".
