мини-турнеју, која је обухватила свирке у Београду и Зрењанину. У Новој години публика ће највероватније дочекати и нови албум, са којег су већ објављена два сингла са два спота која је лако пронаћи на „нету”. Бранислав Бабић Кебра је, између концерата, грипа и проба, нашао времена да за „Дневник“ најави вечерашњи концерт, који многи очекују с нестрпљењем јер, чак ни у родном граду, „Обојени“ не свира баш тако често.
Како сте се провели на концертима у Београду и Зрењанину, који су претходили новосадском финалу вечерас у “Квотеру”? Где се свира, каква је публика, живи ли рокенрол пуним плућима или само са једним крилом?
– Концерти у Београду и Зрењанину су одлично прошли, добро смо свирали, а мислим и да је публика била задовољна. Ми смо најискреније уживали, али нека озбиљнија анализа свега тога следи тек након „Квотера“ и наступа у Новом Саду. Сада нам је сва пажња усмерена на тај концерт. А свира се где се може, где има тог рокенрол духа. Нема тога превише, али није ни да га нема. Ко прати рок музику, вероватно му је и стање око те музике веома познато.
У првој половини године, након сингла „Врло једноставно”, деловало је да ће до краја године бити објављен и нови албум, али изашао је “само” још један сингл, “Данас ће се дестити нешто лепо”. За претпоставити је да имате још нових песама, да ће и албум ускоро?
– Чим се појавио тај први сингл „Врло једноставно“, већ тада је било јасно да ће посао око албума потрајати. Уосталом, нигде ми не журимо, бар тих песама имамо. Нама је важно да смо у све то ушли на неки за нас одржив начин, да можемо да снимамо и имамо концерте, а када ћемо са снимањем завршити, то је за нас тренутно мање битно. Завршићемо када будемо задовољни тим радом, можда ускоро а можда и до краја следеће године, видећемо. Уосталом, ту је други сингл „Данас ће се десити нешто лепо“, чисто да се осети у ком смеру све то иде. А иде у добром смеру, бар нама за сада то тако изгледа.
Ових дана се међу љубитељима рок музике много прича о повратку Стонса, снимању за три дана, блуз албуму и слично. Какав је процес у случају “Обојеног програма”? Утисак након нових синглова је да сте се и ви помало вратили сведенијем и тврђем, изворнијем звуку бенда...
– Ми смо се том сведенијем звуку вратили још на прошлом албуму. Просто је музика отишла превише у те комерцијалне воде и многи бендови су презасићени разним продукцијама и технолошким помагалима. У том смислу, постоји нека потреба да се ради опет другачије. То су игре у којима се музичари воле заиграти. Наше песме од настанка до финалног снимка доживљавају сталне промене, тако да песма у настанку и њена финална верзија звуче сасвим различито. То је та игра и то је јако занимљив процес.
Познато је да то није ваш омиљени музички фах, али кад већ споменусмо Стонсе, по истрајности сте слични њима. Како човек преживи толико рокенрола који и није баш најшири пут на овоме свету, поготово не мимо велике и тешке индустрије која је, као и све остало, савладала и музику?
– Када смо већ код Стонса, поштујемо ми њих и тај неки блуз на њихов начин, а и тај нови албум је сасвим ОК. Могу они како хоће, а опет раде веома коректно и то се мора поштовати. Али, вратимо се реалности, ми то што радимо, радимо искрено и најбоље што умемо. Сигурно може и боље, али то је то. Тако и живимо и за нас је то рокенрол.
Игор Бурић
Афирмишемо лепо и добро
„Свака дефиниција губитак је слободе” певали сте на прошлом албуму, „Како то мислиш: ми”. Шта поручујете вашим новим песмама прилично оданој “армији фанова”, како се то данас популарно зове?
– Не осећам да смо ми нешто битни и да треба било коме било шта да поручујемо. Ми само покушавамо сурову стварност и опште сивило да учинимо мало ведријим, да ствари посматрамо на један позитивнији начин. Да афирмишемо лепо и добро, па ако се неко препозна у томе - одлично. Данас ће се десити нешто лепо, да ли сте спремни на то.
