Велики познавалац људског понашања, истраживач, предавач и говорник - др Џон Демартини имао је тешко детињство и једно време је чак био и бескућник, али захваљујући својој жеђи за знањем, учењем и применом наученог, он је превазишао све препреке, образовао се, истраживао и постао доктор наука који иза себе има више од 40 радова и књига на 29 језика.
Демартини се деценијама бави проучавањем утицаја перцепције стварности на наше физичко стање, начин на који живимо, комуницирамо с другима и остварујемо успех и утврдио да је кључ срећног живота у нашој хијерархији вредности. Наше вредности представљају управљачки механизам наше судбине. Скенирањем мозга откривено је да размишљање о највишим вредностима активира центар у мозгу задужен за фокусирано и јасно размишљање и развијање стратегија, тиме је доказано да када циљано размишљамо о ономе што нам је заиста важно, постижемо врхунске резултате.
Ипак, многи људи се никад свесно не запитају које то вредности управљају њиховим животом, стога је Демартини креирао семинар који помаже да сложимо четири најважније области свог живота који се тичу: личног усавршавања, унапређења каријере или бизниса, повећавања финансија и проширења утицаја на друге људе.
Ваша метода развија нови начин размишљања и доживљавања ствари. Да ли је могуће постићи то након само једног семинара или је то само први корак на том путовању ка промени?
- То је одлично питање. Постоји читав спектар реаговања на Демартини метод. Било је људи који су мењали путању свог живота након само једног семинара. Такође је било људи који су систематски одвајали разна питања из свог живота с којима је требало да се суоче и методично су на њима примењивали Демартини метод недељама, месецима или чак годинама. Они су давали један континуирани замах променама у свом животу.. Мислим да методу не можете да наставите ако немате неки нови модел и ако не живите другачије. То је као кад оперете зубе, видите колико вам то користи па поновите више пута - тако људи кад осете ефекат ове методе, изнова је примењују у животу. То би могло да им помогне да другачије перципирају ствари за које су мислили да су у хаосу и да доведу ствари у ред у свом животу. Дакле, виђао људе који одједном мењају путању свог живота, али и људе који хватају замак за промене кроз дужи временски период и истематски мењају своје животе.
Како можемо успоставити баланс и јасноћу ума кроз ваш програм?
- Постоје две примарне функције у мозгу. Или тражимо храну, односно плен, или избегавамо предатора, односно да будемо поједини. Тако да имамо биолошку потребу да нешто избегавамо или тражимо. Све чиме смо окупирани, али и оно што нам смета, заузима место и време у нашем уму који нас води. Некада доживимо више позитивних, а некада више негативних ситуација и то управља нама. Демартини метод нуди серију питања која помаже да балансирате своју перцепцију тако да те спољне ствари више не управљају вашим животом и оним што имате у себи. Ваш доживљај ствари управља вашим животом. Људе покреће оно што је у њима или оно што их окружује. Они које покреће оно што је у њима су господари своје судбине, а они које покреће оно што је око њих су углавном растројени, деконцентрисани. Или сте господар своје судбине или сте жртва историје. Демартини метод помаже људима да не буду жртве и да балансирају своју перцепцију тако да могу да отклоне тај емоционални пртљаг и почну да раде оно што их инспирише.
Ви учите људе том процесу одређивања вредности и како да одреде своје циљеве на основу тих вредности. Како тај процес функционише и како можемо бити сигурни да имамо праве вредности и циљеве?
Сваки појединац, независно од пола, година и културе, живи по приоритетима и вредностима које су најважније за њихову перцепцију, одлуке и акције. То је нешто на основу чега осећају свој простор, проводе време, оно што их покреће, на шта троше новац, како размишљају, визаулизују, оно што их инспирише, што је њихов циљ и оно што воле да читају, уче, студирају. Све то што демонстрирате својим животом су ствари које су вама вредне. Ако питате људе које су њихове вредности, они ће вам навести друштвене идеале. Навешће оно што су их научиле мајке, очеви, свештеници, учитељи, традиција, конвенције... Ја нисам заинтересован за то. За сам заинтересован за оно што показује њихов живот јер ако не сагледате искрено оно што демонстрирате својим животом, можете јурити за фантазијама и изморити се покушавајући да будете нешто што нисте. Величанственост онога што ви заиста јесте је много већа од било које фантазије коју имате о себи. Треба дозволити себи да живимо у складу са нашим правим вредностима.
Филм Тајна је оставио утисак да је све могуће ако само пожелимо, да наше мисли имају стваралачку моћ и оставља простор да људи верују да фантазије могу бити циљеви и да не морамо да предузмемо никакву акцију, што на крају мора довести до разочарења. Као да је део о учењу, акцији и реалном приступу нашим могућностима избачен из филма јер је то много тежи део од жеље?
- Мислим да сте то савршено рекли. Не слажемо се сви који смо учествовали у филму са свим његовим деловима. Верујем да је тајна изостављена из филма „Тајна” управо тај део о постављању реалних циљева, освешћивању себе и онога што вам је заиста вредно. Кад једном то урадите, имате могућност да спонтано будете инспирисани и да направите замах да те циљеве постигнете. Такође мислим да је мудро поделити те циљеве на мање делове и направити план деловања. Тако да користите извршни део мозга за постизање ствари. Ако имате само фантазије, сами себе саплићете. Након филма „Тајна”, дошла ми је једна жена и рекла: „Докторе, шта ја то радим погрешно, гледала сам филм 20 пута, прочитала сам књигу шест пута, али не стиже ми тај чек на милион долара”. Питао сам је: „Јесте пробали да радите. Јесте пробали да учините нешто за некога? Будите реални!” То су илизије, фантазије, ви сте зависни од њих. Тако да чврсто верујем у то да се морају поставити чврсти циљеви у реалном времену са реалном стратегијом који ће дати реалне резултате, који су заиста у складу с оним што ви јесте, који су значајни и инспиративни. Величанственост не подразумева само фантазију, величанственост подразумева акцију!
Објаснили сте закон привлачности кроз селективну пристрасну пажњу. Како то функционише, односно како ми то филтрирамо нашу стварност?
- Ако сте мајка од 35 година и имате троје дивне деце и идете кроз шопинг центар и ако су високо на вашој листи вредности ваша деца, ви ћете у складу с тим филтрирати стварност. Пулвинар нуклеус је филтер кортекса и он филтрира оно што видите у свом окружењу. Ако су ваша деца високо на листи ваших вредности, ви ћете видетидечју одећу, играчке и све оно што је везано за њих. Нећете приметити оно што је ниско на вашој листи вредности, рецимо, ствари за посао. Али рецимо ваш супруг ако је послован човек, он ће пролазећи кроз тржни центар имати потпуно другачију слику, он ће видети књижаре, можда продавнице одела и вероватно неће ни приметити где се продају ствари за децу. Тако да ми филтрирамо нашу стварност у складу са нашим вредностима, односно бирамо шта примећујемо, када постоје ствари које су нам заиста значајне.
Кажете да је духовност када прихватимо обе стране грађења али и уништења које се одвијају у исто време и да духвност не може бити једнострана.
- Ако кажем неком: „Увек си добар, никад зао, увек љубазан, никад окрутан, увек дарежљив, никад шкрт...и питам „Да ли верујеш у то?”, он би рекао: „Не баш, не увек”. Ако кажем: „Увек си зао, никад добар, увек окрутан, никад љубазан...да ли верујеш у то?, он би рекао „Не, не увек!” Али ако кажем „Некад си добар, некад лош, некад позитиван, некад негативан”...онда би рекао: „Да, ја сам људско биће са својим вредностима и када видим ствари које подржавају моје вредности веома сам отворен и љубазан али када видим изазов, могу бити тежак, могу бити и окрутан понекад. Ја сам људско биће. Ја сам херој и негативац. Ја сам светац и грешник. Ја сам врлина али и мана. Не морам да се отарасим своје половине да би себе волео и не морам да се отарасим половине неког другог бића да би га волео. Тако да права духовност није покушај да се ослободимо половине нечије личности, то је прихватање особе целе такве каква јесте.
Снежана Милановић
