Према синопсису Стеван Јаковљевић, професор биологије и учесник Првог светског рата, долази на 20. годишњицу рата и отварање спомен костурнице у село где је некада боравио заједно са својом првом ратном јединицом, петом тобџијском батеријом.
Стеван је отишао на изненадно одсуство, касније је прекомандован и један од разлога што долази на постављање костурнице је што жели да сазна шта је било са његовим првим ратним саборцима, посебно непосредно надређеним поручником Александром.
Сусреће само комаданта и кроз њихове флеш бекове отвара се судбина пете батерије која је престала да постоји баш у том селу, тешки, али и радосни моменти, као и Стеванов и Александров однос који од почетне нетрпељивости постаје пријатељски.
У овој причи о храбрости и пријатељству, лик потпоручника Александра чија се судбина сазнаје на крају, показаће и зашто је српска војска упркос свим недаћама успевала да изнесе толике војне подухвате, јер је један човек, поручник, надређени свесно жртвоваво свој живот, пре тога углед и част, да би спасао бар једног свог војника.
