Премијера Антонијевићевог оставрења у САД је заказана за 5. фебруар 2021. године.
Новинар Танјуга је видео дугочекивани филм у чијем средишту је девојчица Дара која се суочава са необјашњивим размерама холокауста у Независној држави Хрватској након што је заједно са мајком и браћом доспела у комплекс концентрационих логора познат као Јасеновац.
У улози Даре сјајно се снашла девојчица Биљана Чекић која сведеним глумачким средствима успела да дочара унутарњу тескобу изазвану ужасима који је окружују у настојању да спаси живот макар млађем брату.
На новинарско питање за време настајања филма шта је заправо основна замисао и циљ редитеља Антонијевић је рекао "Направићемо филм у којем ће се видети како су нас клали, а не како су нас спашавали".
То је и остварио.
Бриталне сцене егзекуција српских логораша у Јасеновцу по истинитости су у рангу Зафрановићевим сценама у једном од најважнијих остварењу "Окупација у 26 слика".
Љубо Милош, злогласна Нада Шакић и њен брат Вјекослав Макс Лубиурић представљени су као морбидни злочинци који на лицу места у току оброка или разговора са другим официрима убијају без разлога несрећне људе који је судбина одвела у Јасеновац.
Такође страхоте деце у Јасеновцу чије мајке бивају депортоване немачке концентрационе логоре приказане у су скоро докуменрном техником.
Управо те сцене би расплакале и најокамењенија срца.
Остварењу можда недостаје контекст у којем је логор настао за време Другог светског рата.
Антонијевић је направио филм о којем ће се несумњиво дуго полемисати у контексту регионалних односа држава насталих након распада СФРЈ.
Међутим, несумњиво је да оставрење "Дара из Јасеновца" након скоро 70 година открива трагедију која се догађала у Јасеновцу, концентрационом логору који је једни у фашизмом поробљеној Европи имао простор за децу, заправо болницу у којој су та деца умирала од хладноће и глади, када нису била убијана.
