Кустурици и Манојловићу је на отварању уручена фестивалска награда "Београдски победник" за изузетан допринос филмској уметности.
Некадашњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић је уручио "Београдског победника" Манојловићу, који је истакао да је "велика част и задовољство примити награду из руку човека који је део свих 50 издања фестивала".
Важно је да се каже да није било наших узора "Црног таласа", редитеља Жике Павловића, Душана Макавејева, Александра Ђорђевића, и наследника "Црног таласа", "Прашке школе", не би ни мене било вечерас овде, рекао је Манојловић.
Према његовим речима, редитељи "Чешке школе" су одлазили у позориште, читали књиге, имали право размевање за сликарство, а "највећи међу њима и најбољи пример колико режија може бити битна и важна је Кустурица".
Уручујући "Београдског победника" Кустурици, Манојловић је истакао да је он направио светско чудо које се зове Мокра Гора, да се поред режије бави и другим стварима какве су писање и музике и да "дира границе и помера их".
Кустурица је рекао да је живот "једина трка у којој такмичари не желе да прођу први кроз циљ", а да за разлику од филозофије само уметност "човека лансира у висине и ту штоперица престаје да ради".
Рад с Микијем је често заустављао штоперицу, рекао је Кустурица који је с Манојловићем снимио филмове међу којима су "Отац на службеном путу", "Подземље", "Црна мачка, бели мачор" и "Завет".
Приметивши да је прошли век био век филма, Кустурица је рекао да се живело у знаку Феста који је "био, са мање и више успеха, једна врста светих дана у којима је гледајући филмове престајала штоперица да ради."
Филм је данас на издисају и много људи ради филмове али занат нису добро научили. Гледање старих филмова може да обнови знање, а филм ће остати медиј који не мора да живи само у биоскопу, али ћемо увек тражити моменте кад се зауставља време, дах и штоперица која нас води ка циљу кога упорно избегавамо, поручио је редитељ.
Кустурица је потом на позорници Комбанк дворане директору Југословенске кинотеке Југославу Пантелићу уручио све своје дигиталне филмове укључујући и оне у којима је глумио Манојловихц и рекао да је то "поклон Кинотеци, Србији и теби Југославе".
Обраћајући се претходно публици као уметнички директор Феста Пантелић је честитао свима јубилеј фестивала, признавши да је тешко у пар речи сажети шта чека публику у 88 брижљиво одабраних филмских наслова, али да њихово гледање може да резултује ерупцијом осећања.
Пантелић је рекао није могао ни да помисли да ће 50. Фест бити отваран "у време када је је прави рат у нашем скоро блиском окружењу" и да се нада да ће "победити мир и разум".
У обраћању као председник жирија Главног такмичарског програма, глумац и продуцент Милош Биковић је рекао да за њега Фест има посебан значај од кад је као студент на индекс улазио на пројекције.
Биковић је рекао да се у међувремену његов однос према фестивалу није променио јер је поново дошао да нешто научи.
Како смо гледали у тај свет који је за нас био нешто чега ћемо једног дана постати део. Данас имам част да будем у жирију. Већ 50 година Фест је оаза слободе и стваралаштва, место где се постављају питања на које човечанство можда није кадро да одговори, поручио је Биковић.
Он је пожелео да на Фесту сви уживамо у филму који нам "у овом невремену може помоћи да сачувамо разум и не изгубимо срце".
Након пројекције филма "Страхиња Бановић" редитеља Стефана Арсенијевића предвиђено је да се публици у испуњеној Комбанк дворани поклони филмска екипа међу којима су његови главни глумци Ибрахим Кома из Француске и Ненси Менсах Офај из Гане.
На почетку свечаности, коју је водила глумица Јелена Гавриловић, отпеване су и отплесане нумере из мјузикла и филма "Флешденс", дечији хор "Чаролија" извео је српску химну "Боже правде", а поводом јубилеја фестивала приказан је и кратки документарни филм "Фестових 50" ауторке Сандре Перовић и редитеља Филипа Ковачевића.
У сегменту "Фест се сећа" поменути су филмски ствараоци преминули између два издања фестивала, међу којима су Бети Вајт, Чарлс Гордин, Гаспар Улије, Иван Рејтман, Жан Пол Белмондо, Жан Марк Вале, Џон Чалис, Моника Вити, Питер Богдановић, Ричард Донер и други.
Од домаћих филмских посленика поменути су Андреја Маричић, Андрија Димитријевић, Бојана Макавејев, Божидар Николић, Бранко Вучићевић, Братислав Петковић, Ђорђе Марјановић, Драган Ненадовић, Иван Тасовац, Марко Живић, Милан Гутовић, Милан Влајчић, Миња Субота, Ненад Ненадовић, Петар Волк, Предраг Вранешевић, Радован Миљанић и Владан Живковић.
