Остварење о момку који се читавог живота бори са чињеницом да је усвојен биће приказано вечерас у Комбанк дворани у оквиру Феста.
Говорећи о својој улози Фехмију је истакао да је важно питање колико данас млад човек има подршку у оквиру породице, а камоли од друштва, као и да је важан аспект филма одговорност родитеља према својој деци, била она усвојена или не.
"Мислим да је одговорност наше генерације као родитеља који у овом тренутку имају децу тинејџере у томе да им обезбедимо будућност која неће имати везе са нашом прошлошћу. Ми јесмо прошли кроз страшан период, закинути смо за младост, били смо невине жртве у датим околностима, све се ођедном окренуло наопачке и постало јако ружно, али ми смо морали да изађемо из тог социолошког феномена и престанемо да се осећамо као жртве", казао је Уликс.
Он је навео и да када се човек определи да буде родитељ мора да преузме одговорност за тај нови људски живот, да им пружи одговорност и сигурност, а да нажалост, њихова генерација то није урадила те је "учињен лош посао".
На њега се надовезала Богдановићева истакавши да родитељи морају престати да очекују од детета да разуме њихове грешке, тежак живот, поднешену жртву...
"Морамо престати да оправдавамо наше ставове и учинке према њима, већ да схватимо да морамо само да будемо ту и да подржимо дете. Њима је потребно разумевање, а не треба да очекујемо њихово разумевање за нашу жртву", казала је Богдановићева.
Уликс је дода да му у филму није жао родитеља, јер су они самосажаљиви над својом судбином и ништа нису урадили да тај несрећни живот који су они имали заобиђе њихово дете и да спрече да и оно живи у лошим околностима.
Глумица је казала и да нико не сумња у намере родитеља јер су оне, како би се рекло, "увек из добре намере", али примећује да је "Пут до пакла поплочан најбољим намерама".
Кључ проблема друштва с ових простора, сматра Уликс, лежи у колективној амнезији и пасивности, у прихватању позиције жртве и вери у сопствену немоћ.
"Осећао сам се и ја тако, али сам схватио да нико не може да ти одузме твоју интимну борбу и моћ коју градиш у свом микрокосмосу унутар породице где се трудиш да сачуваш праве вредности. Када међу собом чувате то, постоји шанса да се вредности мултипликују", сматра Фехмиу.
Богдановићева је такође казала да јој је велики изазов био да игра жену - урбану Босанку, интелектуалку због карактеристичног акцента и говора.
"Инес је била врло храбра да се бави нетипичном породицом из Сарајева, поготово таквом темом која није свакодневна у тим крајевима", каже глумица.
На питање да ли планирају повратак у Србију, она је казала да када човек једном оде и измести се, много му је лакше да одлази и да се враћа, "јер схвата да припада свуда и нигде".
