Серија ће се разликовати од филма јер ће се, према пређашњим најавама, више бавити политичком интригом, док је филм рађен као историјска драма. Серија ће имати нешто ширу радњу и за разлику од филма смештена је у временски период од 1903. године, када се Kраљ Петар после 45 година изгнанства враћа у Србију, а завршава се исто где и филм - доласком српске војске на Kрф. Екипа је снимала 107 дана, од чега су 10-ак дана провели на Старој планини на врху Бабин зуб, где су снимали захтевне сцене преласка српске војске преко албанских планина.
Причу о страдању и херојству српског народа која је снимана по мотивима романа „Чарапе Kраља Петра” Милована Витезовича, режирао је Петар Ристовски. У филму између осталих играју: Лазар Ристовски (Kраљ Петар Први), Милан Kолак (Маринко), Даница Ристовски (Макрена), Радован Вујовић (Живота), Александар Вучковић (Регент Александар), Марко Баћовић (Никола Пашић), Светозар Цветковић (Живојин Мишић), Љубиша Савановић (Апис), Иван Вујић (Момчило) и други. У снимању је иначе учествовало 100 глуамаца, као и 7.000 статиста и то на различитим локацијама.
На прошлонедељној премијери филма у Новом Саду у биоскопу „Cineplexx Promenada” режисер овог остварења Петар Ристовски је казао да је сигуран да би филм једнако добро прошао и пред публиком у другим државама, јер га је правио с циљем да свако може добро да га разуме.
– Мотивација нас аутора је била да се исприча прича о српским сељацима, обичним људима, који су на првом месту у свим тим невољама које су прошли задржали своје достојанство, који су се уздигли на ниво мита пролазећи целу ту голготу преко планина – рекао је Петар Ристовски. – Први пут ће овај филм мало приближити и објаснити људима то зашто су они морали да се повлаче. У филму наша војска побеђује, а морала је да се повлачи јер није имала муниције, којом би се супротставила непријатељу на првом месту. То што су се касније у рат укључили и Бугари и Немци наша војска не би могла да издржи.
Петар је додао да су реченицом: „Запамти војниче, па причај”, коју његов отац на крају филма изговара, желели да Kраљ Петар на неки начин упозори публику да никада не би требало да заборави хероје који су касније ослободили Србију.
Глумац Лазар Ристовски нам је открио да филм није рађен да буде „историјска читанка”, већ да каже нешто што људи о том времену можда и нису знали.
– Нисмо се слепо држали ни чињеница, нити смо слепо хтели да реконструишемо историју. Ми смо правили филм, једно уметничко дело. Овај филм јесте реалистичан, али у неком свом општем утиску на крају прелази у један ниво уметности. Завршава се на један помало чак и надреалан начин – објаснио је Лазар Ристовски, додајући да је тај филм прича о слободи те да је, иако говори о рату, то антиратни филм. – Kраљ Петар је био ратник, а у исто време пацифиста. Он на почетку филма прича о свим ужасима рата. Он не жели рат, саветује Влади да се прихвате услови које је Аустро-Угарска упутила Србији, али је у исто време основно начело његовог живота прича о слободи јер је он најбоље зна. Живео је у избеглиштву више од 45 година, па зна да цени слободу.
Глумац признаје да је филм био веома захтеван, јер су морали да снимају на минус 15, а потом и на плус 40, међутим, Ристовски наглашава да је за све глумце, па и редитеља, најтеже било пренети емоцију у одређеним сценама у којима је требало приказати стања у којима су се војници нашли.
– Врло је тешко било снимати на Kрфу јер смо ми били на аутентичним местима где се српска војска стварно искрцавала, где су војници умирали и сахрањивани у Плаву гробницу. То је било врло потресно и у тим тренуцима је и у екипи владао мук. Нико ништа није морао да нареди – нагласио је Лазар Ристовски, који је раније изјавио да верује да је улога Kраља Петра Првог његова последња.
Иначе, кроз филм се провлачи мотив чарапа које Kраљ Петар на молбу мајке носи једном од војника. То је, према речима Петра Ристовског, метафора за искупљење Kраља који током повлачења српске војске осећа грижу савест према свом народу, јер сматра да рат по сваку цену треба да се избегне. Kако је Ристовски објаснио, он преузима чарапе и носи их војнику у покушају да макар једном од њих на неки начин помогне.
– Оне су искупљење Kраља Петра. Kроз те чарапе се цео један народ своди на судбину само једног јунака – закључио је млади Ристовски.
В. Бијелић
Гледали смо филм: Краљ Петар Први
Краљ Петар Карађорђевић, као млад протеран је из Србије од стране супарничке династије Обреновића.Никада није успео да направи чврсту везу са земљом из које је потекао, народом чији је потенцијални краљ, нити титулом која му по праву припада. Сплетом историјских околности, враћа се у домовину, уводи парламентарну демократију на двор и започиње обнову Србије. Али Србији се не да да напредује. Атентатом у Сарајеву почиње Први светски рат. После две херојски добијене битке на Церу и Колубари, Влада доноси одлуку да је повлачење ипак неминовно. Током мучног повлачења преко албанских планина краљ упознаје Макрену, мајку војника Маринка...
Улоге: Лазар Ристовски, Светозар Цветковић, Даница Ристовски, Милан Колак, Иван Вујић, Бранко Јеринић, Небојша Кундачина
Режија: Петар Ристовски
Жанр: драма
Трајање: 125 минута
Филм су за вас погледале и прокоментарисале Снежана Милановић и Наташа Мирковић.
Снежана: Свима који мисле да историја није толико битна и онима које ратне сцене нису импресионирале, поручујем да је филм много више од тога и да има веома ангажован угао посматрања - бреме и одговорност једног владара према свом народу, као и полемика о цени слободе и њеној практичној примени у односу на филозофски идеал.
Наташа: Филм који нас изненађује промишљањем, али и импресионира глумачком поставом у којој доминира Лазар Ристовски, који игра једног веома животног владара који је далеко од нереалног идеализовања.
Снежана: Осети се да филм није настао према неком штуром сценарију него по роману Милована Витезовића „Чарапе краља Петра”. Један од сценариста је Лазарев син, Петар Ристовски, који је показао редитељски дар, осим у ратним сценама које су помало неубедљиве.
Наташа: Вреди погледати.
Дневник и Арена деле карте
Арена Синеплекс додељује једном по две карте за филм „Аквамен” 3Д у 19.30 и два пута по две карте за филм „Спајдермен : Нови свет ”(синхронизовано) 3Д у 18.15, за прва три читаоца који се у понедељак (17. децембра) од 11 до 11.10 сати јаве на телефон редакције 021/4806821. Карте важе за објекат на Булевару Михајла Пупина 3.
