Ту причу о промашеним животима, разочарењима, отрежњењу и покајању гледаћемо сваког петка од 21 час на том каналу, а лик Уроша Поповића који пролази кроз кризу средњих година дочарао је глумац Јадран Малкович. Глумац српско-немачког порекла остварио се до сада глумећи у различитим немачким и енглеским пројектима, а недавно је његов таленат упознало и српско тржиште. Стога смо га на почетку разговора упитали да ли је и за продукцију и за њега био велики ризик да баш он, као непознат глумац домаћем тржишту, добије главну улогу у једној овако великој серији.
– За продукцију је то био дефинитивно већи ризик него за мене, а мој ризик је дефинитивно много мањи јер немам инвеститоре око себе који полажу све наде и све паре у тај пројекат. Мени је било битно да знам каква је прича. Наравно, има ризика и са моје стране јер ми можемо да причамо о томе шта је планирано и како ће ово изгледати, а на крају да тај завршни производ не буде то што смо мислили да ће бити – почео је причу за наш лист глумац Јадран Малкович.
Јесте ли одахнули сад када сте погледали прву епизоду?
– Ја сам већ видео неколико епизода још нису биле довршене, тако да сад у овом комплетном издању све супер изгледа. Наравно, ја сам врло самокритичан тако да за свој део имам неке замерке (смех).
Колико је прича серије „Азбука нашег живота“ реална и да ли је она огледало нашег друштва?
– Да, дефинитивно јесте. То је једна од ствари која је била врло привлачна у самом тексту серије. То је огледало данашњег живота и друштвених односа. Не ради се ту само о односу између Уроша и Весне, него генерално друштва. Кроз епизоде ћемо гледати разне ствари које утичу да они дођу до овог стадијума у којем су. Људи ће се у серији дефинитивно препознати или ће у њој видети некога кога другог ко пролази или је прошао кроз причу коју пролазе Урош и Весна.
Је л' нам требала једна таква серија да нас мало одмори од мистике, тилера, акције и сличних жанрова који су заступљени у последње време?
– Дефинитивно. Мада, не волим да говорим о томе шта би требало, а шта не. На крају, гледаоци одлучују о томе да ли ће нешто имати гледаност или не. Ми смо ту да урадимо најбоље што можемо, да пружимо сто одсто себе, а и више ако треба, да урадимо нешто квалитетно. То је наш посао.
Многи глумци углавном почињу са улогама позитиваца, а ви сте стигли на наше тржиште чини се кроз улоге негативаца, да ли вам то смета?
– Ја обично ударам контру, па крећем са те стране (смех). Да бих одиграо улогу не могу на њу да гледам кроз то да ли играм позитивца или негативца. Свако има своје разлоге зашто нешто ради. То не мора да значи да су ти разлози добри.
Кажу да су изазовније улоге нагативаца него позитиваца...
–Постоји неки рам у којем човек има дозволу да се креће као позитивац, а као негативац има више слободе у сваком случају. Некако, све је дозвољено, али у серији „Азбука нашег живота“ Урош и јесте и није негативац. Он је мушкарац који је, нећу да кажем стереотипно приказан, али дефинитивно тако нешто представља. Он због својих несигурности и неких уверења и изгубљености у ствари на крају доноси неке одлуке које нису баш најбоље.
Јесте ли у сродству са Џоном Малковичем са којим вас често спајају медији и јесте ли уопште имали прилику да га упознате?
– Нико у свету ме до сада није питао да ли смо у сродству. И мени је та тема интеренсантна, као и људима овде, јер он је диван, изузетно талентовани глумац и славан и познат на све стране, па је супер да се спомене моје име са његовим у једној реченици. Колико ја знам нисмо у сродству. Постоји могућност за то јер носимо исто презиме,а и он је из истог краја као и моја покојна бака, а упознали се нисмо.
А можда и у Србији неко закаже интервју са вама мислећи да сте Џон Малкович, као што вам се то десило у иностранству...
– Да, ја сам био у Енглеској, а новинар из Француске ме је звао да дођем на интервју мислећи да је у контакту са Џоном. Ја сам на тренутак помислио да кажем да јесам Џон и да ми плате пут да одем тамо и дам интервју, али сам се одлучио да то ипак није океј (смех). Тако да сам на крају ипак рекао да је погрешио мејл.
Нисмо до сада гледали да се неко кроз филм или серију бавио кризом средњих година из мушке перспективе. Колико је са те стране важна ова серија и то што је испричана из угла женског редитеља?
– Јелена Бајић Јочић је врло добра у познавању људи и у томе како функционишемо. Самим тим то њу не ограничава да исприча причу са мушке стране, као што није ни Мирјану да напише ове књиге. Довољно је да се човек само мало осврне око себе, да посматра да може да види много тога и да препознаје без да поседује неко посебно знање. Веома је битна ова серија. И била је и биће битна, јер сви имамо неки свој терет који носимо са собом и осећамо притисак друштва да се понашамо и представљамо на одређени начин. Сви константно носимо неке маске и лепо је видети да се те маске скину и да се види шта је испод.
Је л' настављате каријеру овде или се враћате у иностранство, где сте остварили више улога и где сте се опробали и као редитељ?
– Не, ја себе не ограничавам у том погледу. Ја ћу радити тамо где имам понуду за добре пројекте.
А где живите тренутно с обзиром на то да на више различитих адреса радите?
– То је одлично питање (смех). Нађите ми одговор на питање где живим да знам где да идем (смех). Тренутно сам на релацији Београд - Лондон, а ту је и Немачка у миксу с времена на време.
Је л' вас због тога прати осећај неприпадности?
– Да, на неки начин цео мој живот је било тако. Ми смо дошли из Немачке. Моја мама је Немица, а отишли смо у врло руралну средину, којој нисмо припадали од почетка и то је трајало. Тај осећај је некако увек био ту. Интересантно је да повремено осећам да припадам где год да одем, а истовремено не. Исто тако некада осећам да припадам овде, па истовремено не, тако да трудим се да уживам у моменту и ту где сам и са људима са којима сам у том тренутку.
Чека вас и улога у филму Радоша Бајића „Хероји Халијарда“. Какву улогу имате у том пројекту?
– Ја имам једну лепу улогу. Глумим енглеског мајора, то ћемо снимати током лета, а пре тога имам један пројекат у Немачкој. Снимаћу дивну серију, исто трилер, а зове се „Две стране амбиса“. Онда нас на јесен чека и снимање друге сезоне серије „Азбука нашег живота“.
Хоћете ли се појавити у другој сезони „Црне свадбе“?
– Сви који су завршили у серији видели смо да су неславно завршили, а да ли смо видели шта се десило са Владимиром?
Не, али смо видели шта му је црни капетан на самом крају рекао...
– Речи нису довољне (смех).
Владимир Бијелић
фото: Contrast Studios
