"На прецизнији начин су уређена питања заштите софтвера што је допринос програмерима и људима који се баве прављењем видео игара, глумци по први пут у историји интелектуалне својине добијају права на накнаду и од телевизија и од кабловских реемитера, па и од оних који јавно саопштавају њихове интерпретације", каже Марић.
Према његовим речима, изменама су продужена имовинска права интерпретатора и произвођача фонограма са 50 на 70 година.
Он указује да се овај закон дотиче бројних економских интереса аутора, али оних који искоришћавају туђа ауторска дела, и да је сада усклађен са осам од 10 европских директива.
"То није само због ЕУ, на првом месту гледамо интересе наших људи - прихватајући европске принципе, стварамо бољи оквир за наше носиоце права", каже он и додаје да је свет повезан и стварајући овде права каква важе у ЕУ постајемо интересантнији странцима.
Скупштина Србије изменила је и Закон о патентима, а Марић објашњава да се измене тичу само проналазака који су настали у радном односу и то "тако да се успостави баланс између интереса послодавца, и аутора тог проналаска".
"С једне стране запослени који је креативан па је пронашао проналазак, а са друге стране послодавац који је уложио средства, материјале, новац, време у стварању проналаска а наш законодавац сада успоставља један правичан баланс, да се стране договоре о начину како ће тај проналазак да буде заштићен, а ако договор не буде постигнут онда се интереси послодавца морају штитити на адекватан начин", каже Марић.
Додаје да се тако избегава да послодавац има сумњу "да ће сваки запослени блокирати у могућности да штити проналазак патентом и да га економски искоришћава".
Србија је променила и Закон о заштити топографије полупроводничких производа, који регулише заштиту права креатора микрочипова и процесора за хардвере и телевизоре.
"Они морају да буду заштићени када дођу у Србију", рекао је Марић и наводи како овај закон "можда није од суштинског значаја за нашу привреду јер заиста немамо ниједна пријава у овом тренутку, али је важан због доласка страних инвеститора.
Изменама ова три закона оцењује он полако се испуњавају услови за затварање Поглавља 7 у преговорима са ЕУ које је отворено половином 2017. године.
" Остали су нам изузетно важан Закон о жиговима, и да потврдимо међународни уговор - Маракешки споразум о ограничењу ауторског права у корист слепих и слабовидих лица", каже Марић и истче да заштита интелектуалне својине није сама себи сврха, она на крају дана мора да донесе бољи животни стандард, квалитетнији живот људи који живе од креативног рада.
