Међу импресивном глумачком поставком Никола Ракочевић, Андрија Кузмановић, Исидора Симијоновић, Анита Манчић, Небојша Дугалић, је и Јована Стојиљковић, млада глумица која иза себе има пуно награда и запажених улога. Јована је још у трећој години средње добила своју прву улогу у филму „Клип”, а потом је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности.
Награђена је за улогу Маје у филму „Панама” на три филмска фестива, у Нишу, Новом Саду и Лесковцу. Јована је награђена и за улогу Дуње у кратком филму „Град ” на Филмском фестивалу у Сарајеву, Башта фесту и Студенском фестивалу Илиноису. Осим у Панами играла је и у филмовима „Бићемо прваци света”, и „Бранио сам Младу Босну”, „Кад љубав закасни”, и у ТВ серијама „Самац у браку”, „Сенке над Балканом”, а ускоро ћемо је гледати у улози Анђеле у „Јутро ће променити све“.
- Анђела је девојка која наизглед делује да има све, успешан посао, дугу везу, пријатеље... Али због своје затворености и скромне и затворене природе, она схвата да је дуго година живела по туђим правилима, почиње да се буди и проналази себе.
Колико су проблеми младих којима се бавите у серији, блиски вама и вашем окружењу?
- Аутори серије Владимир Тагић и Горан Станковић су креирајући ове ликове и приче желели да на што аутентичнији начин прикажу младе и друштво које их окружује. Самим тим ова серија је пуна њихових личних прича и окружења. Екипа глумаца, која игра у серији, је такође у годинама када постављамо себи многа питања као и ликови које играмо,тако да смо некако сви заједно хтели да оставимо што реалистичнији траг друштва и окружења у коме живимо.
Аутори серије кажу да су у центру приче људи на прагу тридесете који су до сада урадили све како се од њих очекивало, међутим у једном тренутку схватају да то није рецепт за њихов успех и оно што заиста желе. Да ли је за вас из ове перспективе глума заиста оно што желите и шта за вас представља успех?
- Ја на срећу никада нисам сумњала у позив којим се бавим. Глума јесте оно што највише волим и чини ми се најбоље умем да радим. Мислим да успех није везан само за оно чиме се бавимо. Не представља новац који зарадимо, кућу у којој живимо, било шта материјално и физичко што можемо да добијемо. За мене је успех бити добар човек, бити у миру и складу са собом, природом, породицом и свему ономе што нас окружује.
Да ли сте икада размишљали о одласку из ове земље?
- Мислим да је нормално о томе мислити, али када је тренутак за то и да ли је могућ, животни след и пут сами наместе остварење.
Од 2016. године сте стални члан позоришта Атеље 212, да ли вам то улива неку сигурност у генерално несигурном глумачком послу где све зависи од следећег ангажмана?
- Наравно, бити члан позоришног ансамбла је сигурност и у данашње време велика привилегија. Нажалост, није могуће запослити већи број глумаца, а глумачких академија и младих глумаца је све више. Драго ми је да сам део ансамбла и да имам стваралачку слободу у таквом окружењу. Атеље 212 је у последње две године запослио већи број младих глумаца, почаствована сам што сам део те екипе.
Да ли су у том смислу награде нека гаранција плодоносне каријере, будући да ви као млада глумица већ имате завидан број признања?
- Награде су признања за наш рад. Самим тим велика је част добити их. Мислим да је зато јако важно када их добију млади људи. Мени су награде биле драгоцене како за моје самопоуздање тако и за признање да сам део наше велике глумачке бранше.
У којим серијама, филмовима и представама ћемо вас гледати у наредном периоду?
Поред серије „Јутро ће променити све”, 23. октобра очекује ме и премијера филма „Јужни ветар”, затим наставак снимања серије „Сенке над Балканом”. У позоришту играм у представама „Пет живота претужног Милутина” и „Урнебесна Тама” у Атељеу 212, као и „Клаустрофобичној комедији” у Звездара театру.
Снежана Милановић
