Прича прати две отуђене полусестре из малог приморског града Изола, које никада нису биле блиске, али које после много година избегавања околности присилиле да деле стан у Љубљани.
Како редитељ објашњава, тема филма је проблем комуникације, јер кад ње нема, развија се мржња, односно непознавање другог.
"Проблем комуникације је проблем не само у породицама попут ове у мом филму, већ то траје 50-60 година у друштвима на овим просторима - Словенији, Хрватској, Србији…", каже Козоле.
Кључна тема је однос између две полусестре, али се у подтексту поставља питање идентитета, осећај неприпадности, као и, како редитељ истиче, питање прикривеног словеначког шовинизма.
"Он се највише манифестује у избрисанима. У Хрватској и Србији се говори о убијеним људима, а ми у Словенији само избришемо - избрисано је 25.000 људи", казао је Козоле.
На констатацију да важи за песимистичног редитеља коме су филмови доста мрачни и без осмеха, он признаје да је тако, али и да се нада да је у "Полусестри" ипак дао трунку наде.
"Мислим да има трунка хумора и оптимизма. Јасно је у ком смеру иде свет, ко влада и мислим да нема разлога за претерани оптимизам, али се у филмовима трудим да пробудим људску емпатију и наду", закључује редитељ.
