Заправо, све чешће се дешава да обични момци и девојке са Јутјуба и других мрежа (додуше готово по правилу из англофоних земаља) имају много више утицаја на рецепцију неког филма или серије, него што је имају озваничени „професионалци“ из великих медија (од којих многи, опет деле своје садржаје и на мрежама). Ипак, иако свако може да покрене само свој канал на Јутјубу, и даље се обично дешава да највећу популарност и утицај ипак достижу они који заиста знају о чему причају – најчешће неостварени филмски уметници, свршени и несвршени дипломци хуманистичких факултета, или чак психолози (читава ниша филмских канала посвећена је тумачењима из позиције психолошке струке).
Ипак, и поред солидног степена професионализма и озбиљности, неки од њих случајно или намерно, допуштају повремено цурење сопствене свакодневице у емисије, покушавајући да фабрикују врсту блискости са гледаоцима којима се представљају као сурогат пријатеља, или да зачине програм драмом у стилу ријалитија, што ствара чудан амалгам медијске персоне која је у исто време псеудопријатељ и критички ауторитет. Овакву мешавину интимног и критичког могуће је пронаћи на једном од најпопуларнијих канала филмске критике на Јутјубу који припада Линдзи Елис. Њен канал у овом тренутку има 10,6 милиона „претплатника“, и више од сто милиона прегледа видеа. Линдзи Елис својим видео есејима обично прилази веома озбиљно, тезе обилато поткрепљујући текстовима из стручне литературе или прецизним референцама. Она додуше није филмски критичар у најстрожем смислу, и често се враћа класичним Дизнијевим филмовима, посматрајући их кроз угао феминизма, друштвене политике и критике, анализирајући и различите аспекте културе у контексту либералног капитализма. Иако су њени видео есеји с времена на време преоптерећени друштвеним ангажманом и понекад заиста тривијалним темама (фиксација на Дизни и популарне мјузикле заиста захтева одређену нишу) она и даље остаје изузетно елоквентна, пуна информација и зачињених дозом саркастичног хумора. Линдзи Елис је завршила једну од најпрестижнијих приватних филмских школа у САД, а своју Јутјуб славу успела је да искористи и на друге начине – њен дебитантски роман „Крај аксиома“, нашао се недавно на листи бестселера „Њујорк тајмса“.
За оне који успеју да пређу преко хистеричних напада смеха, повремених интерних фора које су можда спектакуларно луцидне али смешне само највернијим гледаоцима, политички некоректног хумора и лоше скривеног алкохолизма, вероватно најбољи Јутјуб канал посвећен филму је Red Letter Media, који чине Мајк Стокласа, Рич Еванс и Џеј Бауман. Многи кажу да је ова тројка из Милвокија пандан „Топ Гиру“ из најбољих дана – хемија између њих је толико добра, да су им видеи обично невероватно забавни, чак и ако гледаоца уопште не занима тема о којој говоре. Једна од редовних емисија RLM-а посвећена је и најгорим филмовима свих времена, а с времена на време и сами сниме по које аматерско остварење – наравно, намерно лоше (истичу се бисери седме уметности попут „Полицајца из свемира“ и „Вестерн мјузикла о руди“). Овај канал иначе има 1,2 милиона претплатника, и око 620 милиона прегледа видеа. Прегледа имају свакако мање од Елисове, али зато имају далеко вернију (и готово фанатичну) публику, а њихов форум на редиту броји више од сто хиљада корисника.
Један од најпопуларнијих канала овог типа припада Крису Стакману, чији су есеји о филмовима ближи релативно неутралним приказима него било каквој врсти оштре или контроверзне критике. Његов мејнстрим приступ и позитиван и ведар став искомбинован са концизним коментарима и кратким видеима, донео му је велику популарност: чак 1,8 милиона претплатника, и скоро 600 милиона прегледа. Иначе, занимљиво је да је омиљени канал одмереног Стакмана управо помало полудели циркус Red Letter Media.
Настасја Писарев
