Очекивано, међу одабраних пет су се нашли Друга страна наде Акија Каурисмакија, затим руска драма Без љубави Андреја Звјагинцева, која је освојила Награду жирија на 70. Канском фестивалу, те На телу и души мађарске ауторке Илдико Ењеди, љубавна прича награђена Златним медведом у Берлину.
Ту је и 120 откуцаја у минути Робина Кампила, остварење које на сасвим нов начин представља однос француског друштва према ЛГБТ популацији, што је вероватно и један од разлога због кога је овај филм добио Гран при у Кану. „Дирнуо ме је од почетка до краја”, признао је тада председник канског жирија Педро Алмодовар. Он је тада Златну палму ипак доделио Квадрату (The Square), сатири Швеђанина Рубена Остлунда о свету уметности која не само да заокружује конкуренцију за европског Оскара, него заправо слови и за највећег фаворита.
Практично сви аутори номинованих филмова конкуришу за награду за режију, изузев Робина Кампила, чије је место међу одабранима заузео грчки синеста Јоргос Лантимос који потписује породичну драму Убијање светог јелена. Када је реч о глумачким остварењима, номиноване су француске диве Изабел Ипер (Happy End) и Жилијет Бинош (Let the Sun Shine In), Немица Паула Бер (Franc), Енглескиња Флоренс Пју (Lady Macbeth) и Мађарица Александром Борбељ (На телу и души).
Код њихових колега листу предводи Нахуел Перез Дискајар (120 откуцаја у минути), Јозеф Јадер (Stefen Zweig), Клес Банг (Квадрат), те холивудска звезда Колин Фарел (Убијање светог јелена) и легендарни Жан-Луј Трентињан (Happy End). Награди за сценарио препоручени су Без љубави (Андреј Звјагинцев и Олег Негин), На телу и души (Илдико Ењеди), Убијање светог јелена (Јоргос Лантимос и Ефтимис Филип-По), Квадрат (Рубен Остлунд) и Франц (Франсоа Озон).
Неће бити незанимљиво ни у наизглед мање атрактивним категоријама. За најбољи документарац номиновани су тако немачки Аустерлиц Сергеја Лозница, пољски Комуна Ане Замецке, Ла Цхана хрватске редитељске Луције Стојевиц, холандски Странци у рају Гвида Хендрикса и бугарски Добри поштар Тонислава Христова. Када је реч о европским цртаћима, европском Оскару се надају Волећи Винсента Дороте Кобиеле, Зомбилениум ауторсаког двојца Артур де Пинс и Алексис Дакор, Етел и Ернест Роyера Мејнвуда, и Луј на обали Жан-Франсоа Лагуинија.
М. С.
