БЕОГРАД: Антологијски филм „Мајстори, мајстори“ Горана Марковића вечерас је после 40 година од премијере доживео и своју рестаурирану верзију у оквиру пројекта „ВИП Кинотека“ на стадиону Ташмајдан у Београду, пред оригиналном ауторском екипом и многим званицама из света уметности и медија.
Компанија ВИП Мобиле, један од лидера у сфери телекомуникација, ове ноћи је уписала свој 17. филм у озбиљном подухвату рестаурације као очување српске филмске баштине, процес који се наставља после три успешне године.
До сада су многи наслови доживели своју освежену верзију, као легендарни „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Лепота порока“, „Варљиво лето“, „Национална класа“, „Балкански шпијун“, „Давитељ против давитеља“ и други.
Многима омиљена филмска прича “Мајстори, мајстори”, настала пре равно четири деценије, окупила је заиста импресивну глумачку екипу, од којих многи данас нису више међу нама: Павле Вуисић, Зоран Радмиловић, Семка Соколовић Берток, Миодраг Андрић - Љуба Мољац, Миливоје Мића Томић, Раде Марковић, Оливера Марковић, Предраг Лаковић.
На обновљеној премијери филма, од екипе били су редитељ Горан Марковић, Мира Бањац, Бранко Цвејић.
Од присутних глумица Тања Бошковић за Тањуг је изјавила да не верује да је прошло толико година од изласка тог филма, делује јој да је снимање завршено прекључе, јер је све “живо” и упамћено из тог периода.
“Тих 17 ноћи смо сви заједно провели снимајући “Мајсторе”, што представља озбиљну биографску јединицу за мене, та атмосфера ме је обележила, научила сам шта значи пријатељство, и како то изгледа када се ради и ужива”, евоцирала је успомене на остварење које је чинило прекретницу у њеној каријери.
“Замислите моју радост, играла сам и дружила се са Пајом Вуисићем, Радмиловићем, Оливером, и увек је атмосфера била фантастична, а за њу је био задужен Зоран", прича Боса из “Мајстора”.
Она каже и да није Марковићев филм одмах био прихваћен, већ је морало да прође доста времена да он добије на тежини и истинитости.
Од 2015. године у позоришту Бошко Буха, на сцени УК Вук игра се комад према филму “Мајстори, мајстори”, а глумица каже да не могу да се пореде те две верзије, али свакако веома воли, цени и подржава да се представе раде према култним филмовима.
Бошковић тренутно снима ТВ серију “Каљаве гуме” уз Горицу Поповић, Бојана Жировића, Јелену Ступљанин, и сматра да је добро да се сада ради, снима, јер јој је веома тешко пала толика пауза током изолације, карантина, забране изласка на сцену.
Композитор музике овог филма је професор на ФДУ - Зоран Симјановић.
Аутор музике за многе филмове Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Срђана Карановића каже за Тањуг да је време једино мерило што се тиче уметности и филма, и да оно што преживи све периоде, свакако је квалитетно, а ако народ и даље гледа и уз уживање понавља реплике, то је онда успех.
Да ли су “Мајстори” по његовом у врху омиљених филмова за које је радио музику, а то су “Национална класа”, “Балкан експрес”, “Грлом у јагоде”, “Буре барута”, каже да је то тешко рећи и да се трудио да сваки филм буде на неки начин другачији.
"Тако да је “Специјално васпитање” једна врста музике, после тога стиже “Мирис пољског цвећа” као нешто сасвим другачије, затим “Петријин венац”, а “Мајстори” представљају школску музику које нема нигде”, закључује Симјановић који је сада ангажован на серији “Тајна винове лозе”.
На гала вечери и пројекцији филма под отвореним небом на стадиону Ташмајдан поред бројних људи из јавног живота присутни су били и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, као и генерални директор компаније ВИП Мобиле Дејан Турк.
“Имали смо снаге да обезбедимо овакав догађај за пуно људи у овако осетљивом тренутку због пандемије, држимо дистанцу, и веома сам поносан на вечерашњи пројекат, 17. филм који ВИП ради као рестаурацију, а баш је у питању један од мојих омиљених филмова и сигуран сам најбољи у опусу Горана Марковића”, објаснио први човек ВИП-а за Танјуг.
Он сматра да је то редак филм где су сви глумци сјајни, у малим и великим улогама, нема ниједног слабог места.
Турк истиче да је овакакв пројекат данас веома важан, посебно јер нема толико културних догађаја, ни спортских дешавања, и ствар дигитализације је данас ствар друштвене одговорности за будуће генерације који ће гледати те филмове.
“Тешко је упоредити филмове тада и сада, јер у оно време филмови су се радили са мањим буџетом, али са више срца, емоција, и штосова, сјајних сцена, које и данас цитирамо на друштвеним мрежама”, казао је Турк и напоменуо да је готово немогуће данас створити овакав филм, јер се све снима тако да буде што више технике, ефеката, док је у оно време глумац био главни, па онда тек све остало.
Нови, дигитални живот дела великог екрана, као партнерска сарадња са националним филмским архивом, наставља се за непролазне величине, и у плану је за сада да буде барем 20 наслова.
Који је следећи, 18. филм спреман за рестаурацију, још увек је добро чувана тајна, ни сам Турк још увек не зна, али се искрено радује, и сигуран је да ће то бити још један сјајан филм.
