Гостујући вечерас путем видео линка у емисији "Културно." телевизије Танјуг, Меденчевић је рекао да очекује усвајање захтева Америчке асоцијације филмских сниматеља (АСЦ) да се забрани физичко испаљивање ћорка или било чега другог из оружја на снимањима.
"Врло је једноставно да се у постпродукцији стави бљесак из цеви на свако оружије", рекао је сниматељ и директор фотографије родом из Босне и Херцеговине који већ дуги низ година гради међународну каријеру.
Меденчевић је истакао да је био "велики шок за сниматељску асоцијацију и филмске раднике у САД" недавни случај када је на снимању вестерн филма "Рђа" опалио пиштољ из руке глумца Алека Болдвина и усмртио директорку фотографије Калину Хачинс.
"Протоколи су врло стриктни кад је у питању безбедност на сету. Постоји специфичан протокол кад се користи оружје. Оружар је битна професија. Велики број америчких филмова и програма користи оружје и никада се није десило да имамо ни близу неки инцидент", рекао је Меденчевић.
Меденчевић је рекао да су му неки од људи из екипе филма "Рђа", на чијем снимању се догодила несрећа, рекли да је главни проблем био што је то нискобуџетна продукција у којој су "на све начине покушавали да уштеде новац".
"Прва грешка коју су урадили је што су уместо врло искусног оружара ставили девојку која није искусна. Била је врло захтевна количина оружја што она сама или са малим бројем асистената није могла да постигне", рекао је Меденчевић.
Он је додао да "кад је прва карика у ланцу - оружар- ослабљена, вероватно ће доћи до грешке у процесу".
"Други проблем је јако велик притисак на екипу од стране продукције да би се максимално искористило време снимања, да се снимајући дан продужи што више. Продукција стави притисак на екипу која почне да се премара. Пажња опада, праве се грешке", рекао је Меденчевић.
Према његовим речима, "како се десило да се права муниција нашла на сету је највеће тренутно питање на које нико 100 одсто не може да одговори".
"Има теорија да је неко подметнуо, мада не верујем у то", рекао је Меденчевић, приметивши да у Њу Мексику где је филм сниман постоји култура ношења оружја.
Меденчевић је рекао да из својих извора зна да се дешавало да чланови екипе у оквиру свог слободног времена иду на гађање из оружја.
Гостујући у "Културно.", оружарка Ана Симоновић је рекла да она и њене колеге, који раде на снимањима у Србији, имају сертификате за руковањем оружјем.
Симоновић је рекла да је лично покренула иницијативу да се измени српски Закон о оружју који филмске оружаре "не штити ни у једном сегменту", а у њему се не помиње ни оружје прилагођено за снимање већ само право и онеспособљено.
Према њеним речима, да се случај сличан Болдвиновом десио на снимању у Србији "одговорост би сносио оружар".
"Филмска индустрија у Србији је експлодирала последњих година. Снимамо нон стоп, али закон наш сектор није довољно добро регулисао. Апелујем да се закон измени. Ушао је у процедуру, па ћемо да видимо", рекла је Симоновић.
Продуцеткиња филма и серије "Нечиста крв - Грех предака" Снежана ван Хаувелинген рекла је да се дешава да се приликом снимања епохе не може пронаћи одговарајућа реплика, па се користи право оружје, које може бити и изгубљено на сету.
Ван Хаувелинген је приметила да специјални ефекти нису свемогући али су толико напредовали да додавањем пуцња у постпродукцији "можете да постигнете много бољи ефекат и да имате потпуну контролу, што на сету немате".
