Ово је прича о закаснелом одрастању тридесетогодишњег Дејана, а говори о једној генерацији која је одрастала "под стакленим звоном" и чији су родитељи покушавали да сачувају децу од сурове реалности.
Сада, када су родитељи изгубили достојанство и снагу и када су породице почеле да се урушавају, њихова деца, већ одрасли људи, коначно морају да преузму одговорност и суоче се са животом.
По речима редитеља, овај филм прво је настајао као краткометражни, али су се на крају ипак одлучили за дужу форму.
"Инспирацију сам проналазио у нашој свакодневици. Уносио сам не само сопствено искуство, већ и приче које сам чуо и зато је било врло захтевно и тешко пренети све реплике на веродостојан начин", објашњава Ђорђевић.
Радња је смештена у Крагујевац, али како истиче, ова тема може да се догађа у било ком граду у нашој земљи.
"У фиму је Крагујевац јер су све приче и локације на којима се оне догађају у том граду, те ми је логично било да га оставим за место збивања".
У остварењу "Мој јутарњи смех" једну од последњих улога имао је Небојша Глоговац, а сарадња с њим, како открива Марко, дошла је изненада.
"Шетао сам Београдом са својом тетком и случајно смо срели Глоговца. Поразговарали смо о филму и представио сам му улогу видовњака. Одмах му се допала улога и пристао је да се видимо и снимимо. Било је право уживање и част радити са тако великим глумцем као што је то био Небојша Глоговац", казао је редитељ.
У филму се преплићу и балансирају туга, трагедија, смрт и с друге стране смели хумор, а најважније им је било, како каже да што веродостојније прикажу стварност која ће имати праву поетску поенту.
Улоге, поред Глоговца, тумаче Филип Ђурић, Јасна Ђуричић и Ивана Вуковић, а директор фотографије је Стефан Милосављевић.
