Ричард Џул, филм Клинта Иствуда у биоскопима у оквиру Феста

У оквиру овогодишњег Феста који је могуће пратити и у Новом Саду, биће приказано и последње редитељско остварење Клинта Иствуда, “Ричард Џул”.
d
Фото: Youtube Printscreen

Ова драма инспирисана стварним догађајима описује кошмарну страницу из америчке историје, бруталну медијску хајку која се недељама водила против Ричарда Џула који је радио као чувар у Сентенијал парку у Атланти за време летњих Олимпијских игара 1996. Док је обилазио парк, Ричард Џул је пронашао подметнуту бомбу испод клупе, и у последњем тренутку успео да алармира полицајце и друге чуваре с којима је заједнички импровизовао евакуацију. Бомба кућне израде

направљена од експлозива нагураног у цеви, експлодирала је у току евакуације, али захваљујући Џуловој реакцији, од директног удара погинула је само једна особа (друга жртва напада страдала је од последица срчаног удара).

Стидљиви и повучени Џул је неколико дана слављен као апсолутни херој у свим америчким медијима, све до тренутка док није процурила информација да се он налази на ФБИ-овом списку осумњичених, пошто одговара профилу бомбаша. За Џула и његову мајку после тога је уследило 88 дана пакла у којима су агресивно блаћени у медијима, док су им новинари даноноћно камповали испред куће. Агонија се завршила тек пошто је ФБИ послао званични допис да је истрага обустављена.

Нажалост, чини се да Џул никада заправо није стигао до правде. Иако му се ФБИ званично извинио, у јавности је годинама остала сумња да је интровертни херој заправо кривац, чак и када је прави бомбаш, политички терориста Ерик Рудолф, (који је у међувремену комотно поставио још пар бомби), коначно ухапшен. Џул је умро 2007, од компликација повезаних са дијабетесом, а које је вероватно погоршало ужасно психичко стање у ком се налазио док је трајала медијска хајка.

Мада је сценарио “Ричарда Џула” празњикав и недовољно надахнут за овако запаљиву, и озбиљну тему, захваљујући посвећености Клинта Иствуда филм и даље успева да остави утисак прецизног, паметног, и одмерено режираног остварења. Једна од највећих врлина “Ричарда Џула” је то што редитељ ни у једном тренутку не покушава да снисходљиво гурне прст у око публици за случај да нису схватили све политички ангажоване поруке. Ово свакако није најбоље остварење Клинта Иствуда, али јесте компетентно направљен филм о истинитој причи која је и те како актуелна данас, а о којој се у америчкој јавности уопште не говори довољно.

Фото: Youtube Printscreen

Ипак, ово је остварење у ком су на првом месту бриљирали глумци. Највеће звезде овог филма су Пол Волтер Хаузер у улози Ричарда, и Кети Бејтс у улози Боби Џул, Ричардове мајке. Пол Волтер Хаузер је за своју улогу у којој је у потпуности успео да ископира маниризме и говор Ричарда Џула успео да из анонимног глумца споредних улога и комичара, први пут у каријери окрене светла позорнице потпуно на себе. С друге стране, Кети Бејтс се више него заслужено нашла у најужем избору за споредну женску улогу у овогодишњој трци за Оскара (ког је изгубила од Лоре Дерн).

Сем Роквел поново показује сву своју раскошну глумачку флексибилност, па после махнитог расисте на путу ка искупљењу за ког је добио Оскара у “Три билборда”, невероватно духовитог тумачења Џорџа Буша у “Пороку” и бизарног капетана Кленцендрофа у “Џо Џо Ребиту”, овај пут успева да потпуно нестане у за себе атипичној улози паметног и саосећајног Вотсона Брајанта, Ричардовог адвоката. У својој каријери Роквел је до сада показао камелеонске способности равне једино можда Герију Олдману; потпуно мењајући говор тела, гестикулацију, мимику, па чак и мелодију гласа, он успева да остане скривен иза сваке улоге до те мере да и поред богате каријере, добар део публике и даље не зна његов лик, што је можда и највећи комплимент који се може дати глумцу.

Настасја Писарев

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести