Поред великог броја поштоваоца и пријатеља Галерије Матице српске свечаности су присуствовали и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, председник Покрајинске владе Игор Мировић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић, ректор Новосадског универзитета Душан Николић, амбасадори Велике Британије и Италије, републички, покрајински и градски званичници, директори музеја и установа културе.
У уводној речи управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски је указала да се овом прославом отвара нова страница у раду Галерије и нагласила да 170 година њеног трајања указује на једну важну особеност установе – на њен континуитет. Истовремено, за прославу је одабран важан датум – 1. јун када је 1958. Галерија након пресељења у ову зграду, отворена за јавност с новом сталном поставком, чиме су желели да истакну другу одлику у раду – поштовање традиције.
"На овим основама темељимо наше професионално деловање али, истовремено, како бисмо себи омогућили актуелност у данашњем тренутку и трајање у будућим временима, свој рад перманентно обогаћујемо инвентивношћу, јер смо свесни да без праћења музеолошких трендова и потреба савремене публике, као и без употребе модерних технологија, нема успеха", рекла је управница ГМС.
Излагањем две скулптуре испред Галерије, бисте Милана Коњовића, рад Јована Солдатовића и Женски акт Радмиле Граовац желели су да покажу, како је указала своју отвореност према публици и јавности, што је симболичан излазак на Трг галерија и почетак његовог претварања у Парк скулптура.
Најављене су и три изложбе које ће бити отворене током наредних седам дана. Сутра је изложба радова из Поклон-збирке познате новосадске вајарке Иванке Ацин, 6. јуна се отвара изложба „Шидијанке Саве Шумановића” реализована у сарадњи с Галеријом слика Сава Шумановић у Шиду, а 9. јуна је изложба „Слике пролазног света. Односи француског и српског интимизма” у сарадњи са Француским институтом у Србији.
Захваљујући се појединачно свима који су подржали и допринели реконструкцији Галерије Матице српске и њеној трансформацији у модеран уметнички музеј Тијана Палковљевић Бугарски је указала да би сви они требало да деле осећај поноса. Јер понос је оно што дефинише културни и државни идентитет – припадност граду, заједници и нацији. Само великим заједничким залагањима и прегалаштвом може се градити идентитет једне културе и државе. А то је циљ с којим је основана Матица српска, циљ којем је Галерија Матице српске тежила од почетка свог рада, а којем тежи и данас – да буде Понос нације!
Финансијски допринос реконструкцији зграде, уз Министарство културе и информисања Србије дала је и Војвођанска банка о чему је говорио председник Извршног одбора Маринос Ватис.
Програм свечаног отварања припремљен је у сарадњи са Академијом уметности и из подршку Фондације Нови Сад 2021. На обновљеној фасади зграде представљена је светлосна пројекција аутора професора Срђана Радаковића која је повезала активности ликовних уметника у Европи са зачетком уметничких активности у оквиру Музеја Матице српске и најрепрезентативнијим делима која се ту чувају. Светлосну игру на фасади пратиле су композиције професора Небојше Јована Живковића: „Trioperuno” и „Fanfarefor Brass & Percussion” у извођењу студената Академије уметности.
Фолгоси: Брига о културном наслеђу по веропским стандардима
"Ово је прилика да се сви заједно радујемо завршетку великог пројекта. Један од приоритета Министарства у области заштите културног наслеђа је управо јачање инститиуција које се баве овом делатношћу, а Галерија Матице српске као један од најбољих музеја у Војводини као и у Србији свакако је најбољи пример за то. Ово што видимо резултат је преданости, упорности и посвећености дугогодишњем раду који је пажљиво осмишљен у складу са могућностима буџета и капицитетима установе. Тако да је свих ових десет година док су се сукцесивно изводили радови установа радила у пуном капицитету и њена основна делатност није трпела. У овом обновљеном здању омогућено је чување и брига о културном наслеђу на најбољи начин у складу са европским стандардима", рекла је помоћница министра културе и информисања у Влади Републике Србије Александра Фолгоси.
Мировић: Најпрестижнија национална институција културе
"Захваљујући напорима посленика Галерије и подршци институција и пријатеља њен спољни изглед који видимо на прелепо уређеној фасади и одувек онај унутрашњи метафизички којим сијају највећа дела наших уметника које галерија брижљиво чува и негује и која нам показује да знамо ко смо били, зашто смо данас баш то што јесмо и којим путем треба да идемо. Оснивајући прво Матицу српску као камен темељац националног и културног бића, а потом и њену Српску народну збирку или Музеум из кога ће настати и ова Галерија наши преци су знали да је то пут културе. Идеја о оснивању Музеума се родила када је велики Сава Текелија 1842. Матици поклонио 11 раскошних породичних портрета, а облик му је дао пет година касније секретар Теодор Павловић. Од тада до данас упркос бурним менама историје које су протутњале овим просторима траје непрекидно сабирање највреднијег што су донели узлети нашег духа и све то је сабрано баш овде у овој прелепој згради да нас подсећа, учи и усмерава. Нема бољег начина да се одужимо њима него да чувамо и унапређујемо њихово дело. Континуирано издизање Галерије Матице српске у најпрестижнију националну институцију културе то најбоље потврђује. И да их се наравно вечно сећамо и зато је изузетно важно што изложбене сале и салони ГМС носе имена Саве Текелије и Теодора Павловића , као и првог управника Миливоја Николајевића и касније управнице Лепосаве Шелмић. Испред Галерије је изашао брозани Милан Коњовић да онако како је освајао свет нашег и европског сликарства буде основ за будући парк скулптура", рекао је председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Н. Попов
Фото: Ф.Бакић, Ј.Ивановић
