"Једно од наважнијих берлинских позоришта ''Максим Горки'' специјализовало се за тему миграната, али и друга позоришта у Берлину, велика позоришта, сваке сезоне имају бар две или три представе које се на неки начин баве миграцијама. У Лондону или Њујорку, где миграције нису централно питање као у Берлину, сваке сезоне се играју две или три велике представе које се баве искуством миграната или шта значи бити мигрант у некој земљи", рекао је Карслон у интервјуу Танјугу.
Он примећује последњих година велику пажњу медија за мигрантску кризу, али питање миграната, шта се дешава када дођу у неку земљу, у којој мери треба да задрже своју културу, а у којој да покушају да постану Немац или Американа, сеже много даље у прошлост.
"САД је земља миграната и током историје позоришта су се често постављала питање шта значи бити мигрант и како постајеш Американац, шта то значи, питања којима се друге земље до скора нису бавиле. Како се односимо према људима других нација је питање које је дуго са нама и биће још дуго", нагласио је Карлсон.
Каже и да у САД нема ни приближно толико важних политички ангажованих театара као у другим деловима света, попут Немачке или земаља Источне Европе, па и Јужне Америке.
"То зависи од земље, културе и односа људи према позоришту, њихових очекивања шта би позориште требало да буде. Већина људи у САД позориште види пре свега као забаву, а не као место на коме би се разматрала озбиљна питања и теме. Новине, телевизија, ток шоу програми су за дискутовање о полтици, а не позориште. Није да немамо политичко позориште у САД, али оно не чини важан део културе као што је то случај у Пољској или Немачкој", истакао је Карлсон.
Савремена истраживања у позоришту су данас фокусирана, према његовим речима, на везу позоришта, друштва и политике и како театар рефлектује културу и друштво, што је с обзиром на горе поменуте теме, данас, сматра, постало најважније.
"Није ствар само у томе да позориште заузима одређено политичко гледиште, већ да се бави и темама као што је улога жена у друштву или темама које се односе на заштиту животне средине. Велико је интересовање данас за нешто што зовемо еколошко позориште и питање како нам позориште може помоћи да разумемо нашу везу са физичким светом који нас окружује", објаснио је Карлсон.
Карлсон се присетио да је био у Србији пре 40 година.
"Мој старији син је увек био заинтресован за источноевропску историју и културу и музику. Током последње године средње школе компоновао је оперу чија радња се дешава у Србији у време Милана Обреновића и тицала се српске политике, борбе са црквом. Иако звучи као озбиљна тема, то је заправо била комична опера, јер је он мислио да је Обреновић смешно име. Изведена је у неколико позоришта у Њујорку и позитивно оцењена од стране критичара у Србији и Хрватској", испричао је Карлсон.
То је био и разлог да са сином Џефријем дође у Србију и посете Трстеник где се радња опере дешава, обиђу гроб Милана Обреновића и неке од знаменитости које се помињу у опери.
"До тада заправо ништа нисам знао о Србији. Први пут сам био у овом делу Европе. До тада сам био само у Француској, Енглеској, Немачкој и био сам импресиониран, јер ме је увек занимала архитектура и допао ми се градски пејзаж у Србији. То се до данас није променило много у овом делу Београда. Постоје модерне продавнице, али се зграде нису промениле, што мислим да је дивно. У Њујорку се стално подижу нове грађевине, а Београд је заиста диван. Одсели смо у хотелу "Москва" као и пре 40 година и обожавам тај сецесиоништички архитектонски стил", истакао је Карлсон.
