Како се наводи у образложењу, посебно је значајан њен рад у стишком крају у подучавању деце православној вери и песништву будући да је више од 30 књига објавила је за најмлађе, али и рад у културним институцијама као што је „Федрас“, те часописима „Стиг“, „Мајдан“ и другим. Песме су јој превођене, заступљене у бројним антологијама и награђиване.
Награда Павле Марковић Адамов састоји се од дипломе, плакете у бронзи са ликом Адамова, рад академског вајара Ђорђа Лазића Ћапше из Сремских Карловаца и новчаног износа. За протекле 32 године добили су је наши заслужни уметници и песници попут Радета Шербеџије, Вујице Решин Туцића, Бранка Андрића Андрле, Александра Тишме, Бошка Петровића, Душка Трифуновића. Установљена је на иницијативу Жарка Димића са намером да се не заборави дело и име знаменитог и цењеног и у Европи писца, преводиоца, професора Карловачке гимназије, а такође и уредника и власника чувеног листа „Бранково коло”, али није само на тај начин сачувано сећање на тог књижевног ствараоца.
Публициста, новинарка и књижевница Даница Вујков је несебичним залагањем и вишегодишњим радом приредила и објавила три књиге Павла Марковића Адамова – „Изабране приповетке“ (2003), „Приповетке писма“ (2005) и роман „Дух времена сад је таки“ (2007) у ком се детаљно пише о преносу посмртних остатака Бранка Радичевића на Стражилово, у чему је Павле Марковић Адамов учествовао као члан одбора за ту акцију. Даница Вујков је приредила и књигу „Добитници Награде Павла Марковић Адамов (1988-2010)“.
У таласу бриге да се не заборави име и дело Адамова, на његовој родној кући у Новим Карловцима постаљена је спомен – плоча. Тамошњи књижевник Предраг Бањеглав основао је Књижевни клуб који носи име Павла Марковића Адамова, који ове године улази у 16. годину постојања и рада, пре свега са најмлађима. У часопису „Пламичак“ објављују се литерарна остварења деце, а сећање на Адамова јесу и школски програми, бројни сусрети са писцима и промоције књига Адамова као и манифестација Марков дан.
Павле Марковић Адамов, рођен у Сасама или Новим Карловцима 1855. године, а умро у Сремским Карловцима 1907. значајна је личност наше културе. Посебно се истакао културном мисијом коју је остварио као власник и уредник чувеног листа „Бранково коло“, као и многим другим акцијама и манифестацијама које је оснивао. У редакцији „Бранковог кола“ која се налазила у његовој кући,у данашњој Змај Јовној улици у Сремским Карловцима, окупљао је познате књижевнике као што су Стеван Сремац, Драгутин Илић, Симо Матавуљ.
Предраг Бањеглав најзаслужнији за то што сећање на Адамова у Сасама не јењава. Обележавање 165 година од рођења тог песника и књижевника, као и деценије и по Клуба требало би да буде одржано ове године када то епидемијски услови дозволе.
З. Милосављевић
