Главни уредник едиције академик Миро Вуксановић напоменуо је да главни циљ Антологије није само књижевни, већ и културолошки и лексички и образовни и да би требало да покаже како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви.
Покретач и главни уредник Антологије рекао је да је у оквиру едиције штампано 10 књига годишње.
Он је изразио задовољство што се тако важан пројекат за нашу културу протеже на 35 милиона страница.
"Ништа што је велико не бива без напора. Имали смо намеру да покажемо целовит развитак српске књижевности и осветлимо континуитет литерарне речи од 12. до 21. века. Од житијске и средњевековне књижевности па све до актулне књижевне продукције и пасаца који међу нама стварају. Несумњиво је реч о пројекту који има национални значај", казао је Вуксановић.
Додао је да су у едицији заступљени писци који обележавају време у којима су њихове књиге настале.
"Ту су сви аутори који су обележили своје време без обзира на наречије српског језика на којем су писали или српске земље у којима су Срби живели или сада живе. Желели смо кроз истраживачки рад да укажемо на неке писце који су из различитих разлога остали заборављени или скрајнути. Овом едицијом им дајемо место које заслужују", казао је Вуксановић.
Он је напоменуо да су Сабрана дела Светог Саве прва штампана у едицији.
"Ту је први пут уврштена и Хиландарска повеља коју је написао са својим оцем. Имамо пет књига које обухватају средњевековну књижевност...затим пет књига које су посвећене народној књижевности...Стара дубровачка и приморска књижевност презентована је у три књиге. Доба просвећености, заправо 18. и 19. век у нашој едицији је обележено са 50 писаца. Највише наслова по природи ствари припада песницима и прозним писцима 20. века, јер се тада појавило највише антологијских књига и писаца", казао је Вуксановић.
Планирано је да Антологија има више од 200 књига које излазе у годишњим колима, а која по правилу имају десет наслова.
Излазиће по периодима, избором репрезентативних дела, без пристрасности према било којем књижевном правцу или стилу и тако обухватити домете српске књижевности и њен значај.
Овај капитални подухват Издавачког центра Матице српске помогли су Министарство културе и информисања суфинансирањем издавања у овој години са 1,2 милиона динара као и кроз откуп капиталних издања која се налазе у бублиотекама широм Србије.
