Почасни гост овогодишњег Сајма је немачки језик, па ће се у оквиру програма под називом „Четири земље, један језик” представити више од 40 аутора из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна, међу којима је свакако најзвучније име нобеловка Херта Милер.
Прво издање новоустановљеног програма „Град гост” посвећено је Новом Саду. Тако ће у петак, 27. октобра, од 11 до 19 часова у фокусу бити Матица српска, затим пројекат Европска престоница културе, па Змајеве дечје игаре, Међународни фестивал прозе „Просефест”, Међународни новосадски књижевни фестивал, као и писци Слободан Тишма, Фрања Петриновић и Ђорђе Писарев, у чијим је романима један од јунака – Нови Сад. Велики простора ће, разумљиво, добити и новосадске издавачке куће, како би представиле своја репрезентативна издања...
Једна од оних које ће и самостално наступити на Сајму, „Агора”, најавила је да ће током трајања манифестације угостити своје ауторе, од Владимира Пиштала, Ђорђа Писарева, Мирка Демића, до Драшка Ређеп, Драгана Јовановића Данилова, Саве Дамјанова и Милисава Савића. Од нових књига биће представљени, међу осталим, наслови „Сунце овог дана” Владимира Пиштала, „У кухињи са Зевсом” Ђорђа Писарева, „Епизода из живота путујућег сликара” Сесара Ајре, „Спасоносна раздаљина” Саманте Швеблин, „Стид” Сантјага Ронкаљола, „Птичји суд” Агнес Раватн, „Озбиљна игра” Јалмара Седерберга, „Златна капљица” Мишела Турнијеа...
Почасни гости „Прометејевог” штанда биће др Лукијанос Хасиотос, историчар из Солуна, као и Гордана Илић Марковић, предавач на Одсеку за лингвистику Универзитета у Бечу, а када је реч о издањима, највише се очекује од новог кола капиталне едиције „Србија 1914 – 1918”, где се издвајају књиге „Узроци наших пораза” аустријског генерала Алфреда Крауса и мемоарски записи Дагласа Волша „Са Србима на Солунском фронту“. Из домена историографије свакако ваља издвојити и едицију „Пречански Срби до слома Аустроугарске”, затим двотомно дело „Срби у Хабзбуршкој монархији”, те два наслова који чувају успомену на прошлост Новог Сада и велике људе који су допринели напредовању града: „Хроника Новог Сада од 1970-1990” и „Успомене проте Алимпија Поповића”.
„Академска књига” на Сајам излази са изузетним двотомним делом Јиргена Хабермаса „Теорија комуникативног деловања, које су превели с немачког др Зоран Ђинђић, Мирослав Миловић и Живота Филиповић. Међу новим насловима издвајају се и „Балканска лепотица или Шлемилово копиле” Ласла Вегела, „Поправљач огледала” Фрање Петриновића, „Колумбово јаје” Радослава Петковића, затим дневници Андреја Тарковског „Мартиорологијум”, па „Закопано огледало” Карлоса Фуентеса, онда монографија о Трајановом путу „Од Будима до Константинопоља” једног од најпознатијих аустријско-српских византолога Михаила Ст. Поповића, као и приче из адвокатске архиве Тибора Варадија „Пут у јуче”...
М. Стајић
Филозофија, историја, поезија...
Нова издања Завода за културу Војводине биће изложена на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и у Арени Хале 1, где ће ЗКВ наступити заједно са „Академском књигом“. Поред петотомне „Енциклопедије филозофских наука” др Николе Кајтеза, Завод ће на 62. Међународном сајму књига представити и монографију академског сликара Душана Тодоровића „Визуелни трагови“, затим књиге „Српска политика у Војводини” и „Српска политика у Хрватској“ историчара проф. др Дејана Микавице, потом „Ум црне шуме: успон и пад Мартина Хајдегера“ Милана Брдара, те „Грчко и римско песништво“ песника и књижевног теоретичара проф. др Николе Страјнића, а у плану је и промоција зборника „Имигранти у Вавилонској кули“, који је приредила Зденка Валент Белић.
