„Црњански је једини од нас рођени песник”, није двојио Иво Андрић, а чак је и Мирослав Крлежа, који баш није љубио писца „Дневника о Чарнојевићу”, одао признање песнику Црњанском: „Говорио је надарено и непосредно, давао је сигнале, осећало се да у његовим речима плове слике као лађе на сретноме ветру и да имају талента у једрима”.
Песник Перо Зубац је подсетио на то да је Црњански увек био добровољно изопштен, али и да је, где год да је ишао - а пуно је ишао, и као младић и касније - носио, како је то написала Исидора Секулић, „грудицу земље из завичаја у грудима”, грудицу његове Итаке. И то се, додао је Зубац, може препознати у најбољим његовим стиховима, јер ће у свакој лепоти предела које је у песмама описивао заправо налазити нешто од „лично одабраног завичаја”.
А за књижевника Милутина Ж. Павлова, Црњански је писањем „сенчио своју осаму”. „А нема стварања без осаме: писање је терапија, моћ живљења, отворена смелост душевног маркирања. И писац који ту петљу није развезао - баш и није писац, пре ће бити докони фолирант себе самог”, наводи Павлов, уз напомену да је Црњански сав у зарону психе, посебно када је у питању интимна лирика, те се отуда и данас пуно тога душевног и лековитог затиче у његовим стиховима.
На Сајму књига је јуче било речи и о 800 година аутокефалности Српске православне цркве, те су тим поводом промовисани и дневничких записи епископа темишварског и банатског др Георгија Летића. Такође, београдском глумцу Николи Ђуричку јуче је председник жирија Међународног сајма књига Фрања Петриновић уручио награду за најбољу књигу у области дечје књижевности. Ђуричко је, подсетимо, ово признање добио за свој књижевни првенац, збирку приповедака „Догодовштине једног Џонија” (Вулканчић, Београд).
У четвртак ће на Сајму књига бити обележено три деценије од смрти Данила Киша, а најављени су и сусрети са писцима Урошем Петровићем и Миланом Белегишанином. Посебно поглавље биће посвећено рекапитулацији десет година деловања завода за културу националних мањина у Војводини.
М. С.
