Књигу двојице хрватских аутора публицисте Куљиша и и историчара Клингера представили су Петар В. Арбутина, извршни директор у Гласнику и Куљиш, који је Клингеру, који је, на жалост, у међувремену, преминуо, посветио књигу и навео га као коаутора.
Ово је, наиме, била друга књига о Титу коју је Клингер писао у тандему са Куљишом, а претходна је изашла под називом "Тито: неисприцане приче".
Куљиш је казао да су имали срећу да се домогну стенограма и Титових нелекторисаних писама која је писао руком, јер се ту, како је рекао, види "колико је био мало образован, скоро неписмен, јер су му текстови пуни језичких грешака".
Као посебно драгоцен поменуо је нередиговани стенограм о разговору Тита и Хрушцова као и грађу која је била припремљена за документарни филм који би био сачињен од Титових присећања, нешто попет снимљених мемоара.
Користили су документе који говоре о међународним односима југословенске комунистичке партије као и Архив Југославије, једино нису досли до војне архиве, али Куљиш сматра да та грађа није толико битна.
Навео је и да је Тито започео децентрализацију СФРЈ још 1963. а не тек 1974 . како се до сада веровало, као један од новојих података поменуо је да је Тито ушао у руску Патрију бољшевика још док је трајала Октобарске револуција, а не касније, како се до сада мислило.
Од 1928. припадници совјетске обавештајне службе су поцели да долазе у Југославију и ту су остајали, неки до краја живота, навео је Куљиш, уз опаску да је Тито одржавао са некима сталне везе, а његов основни принцип владавине био је да се ослободи конкуреницје чим се она појави.
"Тито је био полиитички геније", оценио је Куљиш и додао да у књизи има доста података који су до сада били недоступни.
У поговору књиге Радивој Цветичанин је забележио да свако од читалаца вероватно већ има свој закључак, а да је његов: "Титов лик каквим га је Куљиш направио има историјске габарите споља и све црте једног ингениозног мрачног владара изнутра. Две трећина књиге потрошена је да се направи основа с које је онда осветљен један мегаломански, империјални наум што ће завршити у бизарном гламуру Трећег света".
Арбутина је Тита назвао "најтоталитаријнијим владаром у новијој историји Балкана", а Куљишову књигу драгоценом, јер не осликава само његов успон већ дубински осветљава метод његове власти и како се уклопио у матрицу коју је изградио.
Међу занимљивим новим подацима Арбутина је издвојио да "није тачно податак да је Тито казао НЕ Стаљину, већ да је било било обрнуто, да га је чак молио га не искључи из Коминтерне", те да се Тито апсолутно никоме није поверевао.
